Nemačka propala u UN: Ko je kriv?

Neposredno pre glasanja u Generalnoj skupštini UN, Vlada u Berlinu bila je uverena da će Nemačka uspeti da dobije nestalno mesto u Savetu bezbednosti.

No usledilo je gorko otrežnjenje: Austrija i Portugal izbacili su treću najveću privredu sveta iz trke i ulaze u najviše telo UN.

To je pogodilo i nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je upravo formulisao novu nemačku ambiciju liderstva, na primer u ratu u Ukrajini, ali i kod reformi u Evropi. Odmah je počela potraga za razlozima i odgovornima.

Poraz je doživljen kao posebno gorak i zato što je Nemačka, prema informacijama iz vladinih krugova, prikupila obećanja znatno većeg broja država nego što je potrebno za dvotrećinsku većinu.

No glasanje u Generalnoj skupštini UN je tajno. Nemačka politika sada mora da živi s tim da joj je više desetina vlada dalo pogrešna obećanja.

Izrael i SAD

Uoči glasanja u Njujorku, diplomate i političari gotovo su otvoreno upozoravali da će Berlin platiti cenu za politiku prema Izraelu i američkom predsedniku Donaldu Trampu.

Spoljnopolitički portparol manjeg koalicionog partnera SPD-a Adis Ahmetović doduše nije otvoreno kritikovao, ali je podsetio na međunarodno pravo koje Nemačka želi dosledno da zastupa, kao i na sporne stavove, na primer one kancelara Merca o američkim intervencijama u Venecueli i Iranu.

„Međunarodno pravo temelj je međunarodnog poretka i mora jednako važiti za sve. Tamo gde se stvara utisak dvostrukih aršina, strada verodostojnost“, rekao je Ahmetović.

I u Njujorku se moglo čuti da je upravo to Nemačkoj oduzelo glasove. Merc je pokušao kombinacijom saradnje i kritike da spreči potpuni transatlantski raskol.

Uz to, Nemačka se našla u nezavidnoj situaciji od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i oštre izraelske vojne reakcije najpre u Gazi, a sada i u Libanu te na Zapadnoj obali.

Pozivajući se na istorijsku odgovornost za Holokaust i sopstveni uticaj, Nemačka je u EU stalno sprečavala sankcije protiv vlade Izraela.

No sa svakom eskalacijom rata na Bliskom istoku taj argument je sve teže zastupati, naročito prema mnogim zemljama globalnog juga – tim pre što desničarski izraelski ministri otvoreno govore o „Velikom Izraelu“ i teritorijalnom širenju.

Pre nekoliko nedelja Nemačka se uzdržala prilikom glasanja o radu UNRWA-e, agencije za palestinske izbeglice.

Čak je i unutar vladajuće koalicije bilo sporova, naročito zbog držanja bavarske Hrišćansko-socijalne unije koja u potpunosti podržava Izrael.

Uticaj Rusije

Osim toga, prema tvrdnjama diplomata, Rusija je iza kulisa u mnogim zemljama globalnog juga aktivno lobirala protiv izbora Nemačke.

To ne iznenađuje: Nemačka bi u Savetu bezbednosti UN među najvažnijim temama svakako stavila rat u Ukrajini. Od Austrije i Portugala to se ne očekuje – pogotovo jer je vlada u Beču tokom kampanje kritikovala „opšte naoružavanje“ u Nemačkoj.

Već je i bivši kancelar Olaf Šolc nakon ruskog napada na Ukrajinu 2022. morao da shvati kako se mnoge zemlje u razvoju ne svrstavaju automatski protiv agresora, dakle Rusije.

Jedan od argumenata bio je da se Nemačka zauzvrat nikada nije sistematski bavila problemima globalnog juga. Nemačkoj se zamera i to što je Berlin uglavnom ćutao o spornoj američkoj intervenciji u Venecueli u Latinskoj Americi, kaže jedan diplomata pri UN.

Uz to će uslediti i lična prebacivanja odgovornosti. Tako se kancelar Merc i pre izbora morao suočiti s pitanjem da li je lično učinio dovoljno kako bi obezbedio mesto u Savetu bezbednosti.

Diplomate su mesecima upozoravale da je, na primer, Austrija u UN stalno bila prisutna sa celom vladom i svojim predsednikom. Vladin portparol naglasio je da je Merc prošlog vikenda mnogo telefonirao. No kancelar, uprkos kandidaturi, prošle godine nije otputovao na Generalnu skupštinu UN.

Šta će to značiti u Nemačkoj?

Neuspeh se smatra udarcem ambicioznoj nemačkoj spoljnoj politici, ali i crveno-crnoj koaliciji u celini.

Spoljnopolitički stručnjak Alternative za Nemačku Markus Fronmajer odmah je govorio o „istorijskoj sramoti“, a kopredsednica Zelenih Franciska Brantner o „teškom porazu“ za kancelara i ministra spoljnih poslova Johana Vadefula. Pritom je Merc dosad barem u spoljnoj politici beležio dobre rezultate u anketama.

Poraz bi mogao dodatno da zaoštri ionako napetu raspravu o nemačkom angažmanu u svetu.

U gotovo svim zapadnim zemljama vodi se rasprava da li novac poreskih obveznika prvenstveno ipak treba trošiti u sopstvenoj zemlji. Nemačka je jedan od najvećih finansijera UN, rekao je za Bild ministar za međunarodna pitanja Hesena Manfred Penc (CDU).

„Ako tamo ubuduće ne budemo imali uticaj koji nam pripada, postavlja se pitanje: zašto bismo i dalje ulagali toliko novca u UN?“, upitao je.

U Nemačkoj su ponajpre AfD, ali i konzervativni deo Unije, podsticali negativno raspoloženje prema razvojnoj pomoći. Pri tom je Nemačka godinama važila za uzor međunarodne solidarnosti i time je na svetskom nivou prikupljala simpatije i ugled.

„No ko poput nemačke vlade već peti put zaredom planira znatno smanjenje sredstava za razvojnu saradnju ne treba da se čudi slabijoj podršci na međunarodnoj sceni“, rekla je nakon glasanja Lisa Ditlman, direktorka nevladine organizacije ONE za Nemačku.