Jurnjava za jajastom loptom

Iako su i sami tek počeli da uče taj jezik, neće im biti teško da vam kažu da ste mislili na pogodak, skup, igrača koji dodaje loptu iz auta i igrača koji stoji u pozadini. Razlog zbog koga je njima jasno, a vama nije, leži u tome što vi nikada niste igrali ragbi, a oni to već nekoliko nedelja čine svakog vikenda. I, ako im je verovati, uživaju u tome.

Ragbi je izuzetno popularan sport širom sveta, naročito u nekadašnjim britanskim kolonijama. Ljubitelji igre sa jajastom loptom, milioni njih, mogu se pronaći na Novom Zelandu, u Južnoj Africi, Japanu, Fidžiju, Italiji i brojnim drugim mestima. Ipak, iz nekog razloga taj pelcer se nikada nije primio na našem tlu. U Srbiji ragbi su u senci ostalih timskih sportova igrali samo pojedini entuzijasti.

Jedan tih entuzijasta je i Marko Tutunović. On je živeo i radio u Južnoj Africi, gde se, po sopstvenom priznanju, zaljubio u ragbi. Za razliku od toliko drugih koji su pri odlasku na Zapad rekli da će se jednog dana vratiti, on je to i učinio. Osnovao je konsultantsku kompaniju i, opet prkoseći verovatnoći, ostvario uspeh. I umesto da troši zarađeni novac na automobile, nekretnine i ostale stvari koje se u našem društvu očekuju od bilo koga iole uspešnog, Marko je imao druge ideje. Zajedno sa ljubavi prema ragbiju, sa Zapada je kući doneo još jednu egzotičnu stvar. Svest o potrebi za vraćanjem zajednici. Stoga je uradio ono što je, iz njegove perspektive, bilo logično. Spojio je ragbi i društveno odgovorno poslovanje. I tako je nastao Trimtab kup.

Trimtab kup je takmičenje osnovnih škola u ragbiju. Sastoji se od programa pripreme i obuke učesnika koji obuhvata celu školsku godinu i takmičarskog programa tokom četiri vikenda u aprilu i maju. Program pripreme učesnika obuhvata organizovane zajedničke treninge svih škola koji se održavaju vikendom, a koje vode treneri kvalifikovani za rad sa decom školskog uzrasta. Treninzi su koncipirani na način da igrači nauče osnove sporta i pripreme se za takmičarski program, a poseban naglasak se stavlja na obuku igrača u bezbednosnim aspektima sporta. I sve to je besplatno. Troškove prevoza, angažovanja trenera, zakupa terena i nabavljanja opreme snosi Marko Tutunović.

– Za sada u takmičenju učestvuju deca iz osam osnovnih škola. Cilj mi je bio da im pomognem da sportom, kojim sam se ja zarazio u Južnoj Africi, usmere svoju energiju u nešto pozitivno, a da ih pritom to ništa ne košta – kaže Marko. On prisustvuje svakom treningu i dok klinci igraju, deluje kao da se jedva suzdržava da i sam ne utrči na teren.

– Svakim treningom su sve bolji. Bilo je malo poteškoća da organizujemo ovo takmičenje, nailazili smo na otpor i nerazumevanje. Ipak, kada smo ubedili roditelje i nastavnike da nismo zvali decu da se biju motkama, otpor je počeo da popušta – navodi Marko i dodaje da im ambicije nadilaze ovu godinu i završni turnir koji je planiran za početak proleća. Cilj je, kako kaže, da se takmičenje održava svake godine.

Jesenja trening utakmica odigrana je sredinom novembra na terenima FK Radnički sa Novog Beograda. Deca su bila podeljena u nekoliko ekipa i to im je bila prva prilika da ono što su naučili u prethodnih mesec dana primene u takmičarskom okruženju. Marko i treneri su stajali na ivici terena, ne skidajući pogled sa igre. Svaki dobar potez je propraćen aplauzima, svaki loš – ignorisan. Podjednaku pažnju treneri su posvećivali tehničkim aspektima igre i tome da igrači obuku dukserice pošto izađu van.

– Ovaj sport menja svest i način života onih koji ga igraju. Ovo je timska igra i u njoj nema najboljeg igrača. Bez saigrača ne možeš ništa. Kada ova deca usvoje takav način razmišljanja, to će im omogućiti da budu lideri u bilo kojoj oblasti života za koju se odluče – kaže Nemanja Babić, jedan od trenera. Pored toga što decu uči osnovama ragbija, uči ih još nečemu. Pravilo na kom insistira – vređanje protivnika je strogo zabranjeno.

– Ragbi je grubijanska igra koju igraju džentlmeni – rezonuje Nemanja.

Sav trud koji Marko i treneri ulažu bio bi uzaludan da deca ne uživaju u savladavanju, njima još uvek, nepoznate igre. Po načinu na koji se kreću je vidljivo da i dalje razmišljaju kao fudbaleri, ali entuzijazam sa kojim prilaze igri prekriva to. Uživaju u otkrivanju ragbija, a to i sami kažu.

– Dopada mi se ragbi, iako do sada nisam imao prilike da ga igram. Inače sam se ranije bavio tenisom, ali sada razmišljam da, kada se završi liga, nastavim da treniram ragbi – kaže Ognjen iz OŠ „Vladislav Ribnikar“, za koga se nezvanično šaputalo da je igrač utakmice.

Epilog prvog jesenjeg pripremnog turnira Trimtab kupa je sledeći. Osmesi dece i osećaj zadovoljstva kod trenera i organizatora turnira. Jedno ogrebano koleno. Najmanje bitno, ali vredi napomenuti – pobednik turnira je tim iz OŠ „Svetozar Miletić“. Kao nagradu dobili su pravo da prvi izaberu maskotu tima. Izabrali su plišanu igračku poštara. Mislili su da je bio u pitanju policajac.