Plači, mala, plači

Hodamo tako i ćutimo. U mraku levo svetli kafana „Devetka’’, u mraku desno, mrak šaraju reflektori, neupućen bi rekao da je nekakva novogodišnja iluminacija duboko u šumi. To, objasni jedan, u stvari svetli kuća „Velikog brata’’. Čiča sa šubarom pita onako uzgred: „Imaš li ti momak papirić?’’ Pitanje koje tera na razmišljanje: „Kakav papirić?’’

Zarada po učinku

Čiča vadi iz novčanika papirić sa nekim brojem: „Ovaj’’. Shvatamo da nemamo. „Vidim ja da te nisam viđao ranije’’. Shvatamo i da su ova dvojica naizgled slučajnih prolaznika u bespućima Košutnjaka sa stajlingom sibirskog drvoseče tu, izgleda, po službenoj dužnosti. Oni su plaćena publika. Rade na normu. Javili su se na oglas neke agencije koja je tražila plaćenu publiku za TV programe – zarada po učinku, a uslovi sledeći: sposobnost za funkcionisanje u timu, vedar karakter, strpljenje i pažnja, interesovanje usmereno ka medijima, poštovanje dogovora i rokova. ‘’Aaaa, to tako funkcioniše’’ – primećujemo. ‘’ Pa ko bi im došao po ovom minusu za džabe’’- kaže čiča, penzioner, kome tih par stotina dinara dođe ko tezga uz penziju. A i radi šta voli. “Ali čeka se dugo na isplatu, mlogo dugo” – kaže onaj drugi.

Ispred kuće, u udubljenju – dve bine, kamermani, tehničari, organizatori, obezbeđenje koje pravi Sneška Belića s natpisom VB, čistačice koje usisavaju crveni tepih, neki koji čiste sneg. Tu je i publika, što plaćena, što neplaćena. Raspoređuju ih iza metalnih šipki, ravnomerno oko staze koja spaja dve bine. Dve babe nose kesu sa metalnim termosom. Jedan hvali zlatiborske čarape (s njima nema zime), žena sa pletenom kapom pita prisutnog kamermana: ‘’Zar niste mogli da organuzujete izbacivanje u studiju po ovom minusu, ja sam se slabije obukla’’. Kamerman joj kaže:“Ja nisam organizator, ja sam kamerman’’. Druga žena, očigledno iskusna, iz kese vadi hrpu starih novina, „Večernje novosti’’ i „Kurir’’ uglavnom, spušta na hladan beton. Staje na novine: „Ovako je bolje da se ne nazebe’’.

Tu je, doduše, i neplaćena publika – petnaestogodišnjaci, uglavnom. Trojica klinaca sa kapama Intera, Milana i Čelsija, slikaju se kraj velikog video bima. Era Ojdanić i Bora Drljača upravo su na ekranu u natprirodnoj veličini. Deset minuta pre početka izbacivanja pojavljuje se voditeljka Marijana: „Dobro je što imamo publiku’’ – kaže u mikrofon. Odjedanput, odnekud stiže i organizator sa ‘’Šiljinom’’ kapom. Sa stepeništa iz pravca kuće u kojoj već petnaest dana žive ‘’VIP ličnosti’’, viče na onu trojicu sa kapama Intera, Čelzija i Milana: „Ko vam je rekao da stojite tu? Stanite tamo’’ – upućuje ih da se Rasporede oko bine.

Gospođe s termosom sipaju čaj u plastične čaše. Organizator im kaže da će da ih slikaju s tim termosom i da će voditelj Maca nešto da ih pita. Pokazuje im kako da drže termos. Posle dva minuta njih dve vraćaju termos u kesu, nije im baš do snimanja, nekako su stidne. Jedna se sa setom seća kako im je lepo bilo dok su snimale Kviskoteku. „Delili nam sokove, divota’’- kaže. Organizator već na ivici nervnog sloma: „Gospođo, vratite termos onako kako sam vam rekao’’. Koji trenutak kasnije, organizator opet na ivici nervnog sloma – ona trojica sa kapama Intera, Milana i Čelzija napustili predviđeno mesto i stali kraj jedne od električnih grejalica raspoređenih na nekoliko mesta. ‘’Vratite se tamo, grejaćete se dok idu reklame!’’ – izdaje komandu.

Počinje prenos. Sve funkcioniše besprekorno – kad onaj organizator ne digne ruke i počne da aplaudira, a sva publika ga ko na komandu prati, preko velikog video bima ide natpis: ‘’Aplauz’’. I svi aplaudiraju. Doduše, kad se voditelj Maca u jednom trenutku upitao „zašto se Mladen češe po mošnicama’’, aplauz je došao sam po sebi. Publika je bila u transu. Nije ni čudo. I plaćeni i neplaćeni redovno prate rijaliti šou na Pinku, znaju sve navike ukućana, profile, biografije i izjave. ‘’Gledam ih i kad spavaju. Jao što je sladak sa ovim epoletama’’ – kaže sredovečna gospođa na pojavu Bokija 13, makedonskog tranvestita, iako gospođa izgleda ko da bi svojeručno razbila gej paradu. Tu je još jedan sa ruskom šubarom: ‘’Ovo je najbolja emisija koja postoji na kugli zemaljskoj’’- izjavljuje u mikrofon. Marina iz Rakovice, neplaćena publika, kaže da je uzbuđena, da je prvi put ovde, i sama se prijavljivala za šou ranije, ali nije prolazila kasting.

Navijam za švabu

– Ne odustajem. Tu sam da bih osetila atmosferu. Navijam za Švabu, mnogo je sladak. Medenko – kaže devojka koja je kada su snimane „Rane’’ imala osam godina.

Usred prenosa uživo, onaj s kapom Čelsija baca grudvu. Organizator podiže prst: „Ej, mali, ajd izađi napolje…Čuješ šta ti kažem…Izađi napolje!!! Onuda’’- pokazuje mu prstom. Ona dvojica sa kapom Milana i Intera mu se smeju: „Napusti kuću Velikog brata’’. Sa video bima odjekuje pesma. To Bora Drljača i Era pevaju: „Plači, mala, plači, osto sam na Rači’’. Neke iz publike ubola pesma. Podigli ruke.

– Ovaj leti napolje sledeće nedelje, jaoooo što je glup – kaže ona gospođa što voli Bokija 13 na pojavu ukućanina Mladena koji je po zanimanju „bivši dečko Seke Aleksić’’.

Neplaćena publika kraj malih ekrana celo veče glasa ko će da ispadne. SMS je 30 dinara plus PDV. Tenzija i u Košutnjaku. Svi ćutke prate glasanje u kući i njihove odgovore na filozofsko pitanje – ko od troje nominovanih treba da ispadne.

Odlučeno je – ispada manekenka. Na video-bimu piše „Aplauz’’.

Na kraju su svi napustili kuću Velikog brata. Otišli su na autobus.. „Idem kući da gledam uključenje uživo. U pola jedan’’ – kaže Marina iz Rakovice. Čiča sa šubarom predao je papirić sa brojem na ulazu. Zazvonio je mobilni: „Kako izgleda ona manekenka uživo?’’