Ko je profesorka Milica Bajčetić, nova dekanka Medicinskog fakulteta u Beogradu?

Kandidaturu Milice Bajčetić je, podsetimo, osim njene matične katedre, podržalo još šest, dok je 23 katedre, od ukupno 33, bilo za to da na čelu fakulteta bude Vesna Bjegović Mikanović, čija je kandidatura osporena zbog godina, pa se njeno ime nije našlo na konačnoj listi kandidata za dekana.

U delu javnosti Bajčetić je okarakterisana kao „neutralni“ kandidat, za razliku od profesorke Bjegović Mikanović, koja je otvoreno podržala studente tokom blokade i na taj način se zamerila vlasti.

Ipak, nakon što je danas objavljeno ko će biti u prodekanskom timu Milice Bajčetić, jasno je da je ona imala podršku još uvek aktuelne uprave, ali i onih koji su tu upravu birali.

Portal Nova.rs je objavio da su novi prodekani Milena Balint, supruga ministra nauke Bele Balinta, koja je trenutno v. d. dekana Medicinskog fakulteta.

Osim nje u prodekanskim redovima je i prof. dr Marija Zdravković, poznata kao poslanica Srpske napredne stranke i direktorka Kliničko-bolničkog centra Bežanijska kosa.

Na ovoj listi našao se i prof. dr Petar Svorcan, nekadašnji direktor KBC Zvezdara i potpisnik liste iz 2023. godine „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.

Prodekani su i dr Aleksandra Kesić i dr Aleksandar Milovanović, koji je sadašnji predsednik Saveta MF.

Milica Bajčetić nije odgovorila na raniji poziv Danasa da prokomentariše ranija dešavanja na Medicinskom, kao i to što je rektor Univerziteta u Beogradu upozorio upravu ovog fakulteta na nezakonitosti u postupku izbora dekana.

Ime ove profesorke u medijima je pominjano u martu ove godine, kada je dobila regionalnu nagradu u medicini, „International Medis Awards for Medical Research“, za razvoj prve inovativne mini tablete za decu uzrasta do šest godina.

O dešavanjima koja su pratila proceduru izbora dekana nije se oglašavala u javnosti.

U intervjuu za portal Nova.rs, nakon što se kandidovala, izjavila je da bi njen prvi korak kao dekana bio smirivanje situacije i uspostavljanje otvorenog, iskrenog dijaloga između svih aktera – nastavnika, saradnika, studenata i uprave.

„Smatram da su trenutno ključni problemi narušeno poverenje i nedostatak transparentne komunikacije, i verujem da se upravo kroz razgovor, međusobno uvažavanje i spremnost da čujemo jedni druge može napraviti prvi i najvažniji korak napred“, navela je Bajčetić, koja je redovna profesorka na Katedri za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta.

Kao glavne tačke izbornog programa istakla je unapređenje nastavnog procesa kroz modernizaciju studijskih programa, jačanje kliničke nastave i primenu savremenih metoda učenja, kao i veću podrška nastavnicima i saradnicima u njihovom svakodnevnom radu sa studentima.

Jedan od ključnih ciljeva u njenom programu je smanjenje administrativnog opterećenja, kako bi nastavnici mogli više da se posvetite obrazovanju i radu sa studentima. Među prioritete je navela i unapređenje materijalnog položaja zaposlenih, naročito u predkliničkim oblastima, uz aktivniji institucionalni pristup i pravedniju raspodelu resursa.

Milica Bajčetić rođena je 1968. godine u Beogradu, gde je stekla osnovno i srednje obrazovanje.

Osnovne studije medicine, uključujući staž i polaganje državnog ispita Ruske Federacije završila je na Medicinskom fakultetu „N.A. Semaško“ Univerziteta u Moskvi 28. juna 1994. godine.

Pod mentorstvom prof. dr Ranke Samardžić odbranila je magistarsku i doktorsku tezu na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Master tezu iz oblasti informacionih tehnologija u medicini odbranila je na Medicinskom fakuletu Univerziteta La Sapienca u Rimu. Master studije je pohađala kao stipendista Ministarstva inostranih poslova Republike Italije. Usavršavala se iz oblasti farmakokinetike na Ependorf Univerzitetskoj bolnici u Hamburgu.

Bajčetić je od 1995. godine zaposlena na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je prošla sve stepenice od asistenta do redovnog profesora.

Autorka velikog broja radova, udžbenika, knjiga i monografskih publikacija.

U dva mandata je bila šef Katedre za poslediplomsku nastavu iz kliničke farmakologije.