EU zabranila uništavanje neprodate odeće i obuće

Izuzeci važe u slučajevima kada je roba opasna, oštećena ili kontaminirana, ili se ne može ponovo upotrebiti ili renovirati. Predmeti koji su ponuđeni kao donacije društvenim organizacijama sa sedištem u EU, koji nisu prihvaćeni u određenom roku, takođe mogu biti uništeni, piše DPA.

Nova pravila su deo propisa EU o ekodizajnu, koji je stupio na snagu u julu 2024. godine.

Nemački savez trgovaca na malo (HDE) saopštio je da bi zabrana mogla koristiti potrošačima, povećanjem ponude robe sa popustom preko autleta, rasprodaja i seknd-hend kanala prodaje.

Upravni direktor Stefan Gent takođe vidi potencijalnu ekološku korist, jer se manje odeće uništava, a proizvodi se češće preprodaju ili doniraju, ali je ukazao i da će se trgovci na malo suočiti sa izazovima.

„Ne može se sva neprodata roba lako preprodati ili donirati“, rekao je, navodeći kao razloge – oštećeno pakovanje, visoke troškove logistike, nedostatak potražnje ili nisku vrednost proizvoda.

Trgovci na malo bi se suočili sa dodatnim troškovima za skladištenje, sortiranje, renoviranje i remarketing, kao i sa zahtevima za dokumentaciju, pravnim neizvesnostima i praktičnim preprekama u vezi sa donacijama i prodajom polovne robe, rekao je on.

Nemačko udruženje proizvođača modne odeće pozdravilo je novu regulativu.

„Odeća je vredan proizvod čije uništenje treba izbegavati“, rekao je upravni direktor Tomas Lange i dodao da je zabrana uništavanja poslala važan signal za odgovornije korišćenje resursa.

Regulacija će imati mali uticaj na većinu evropskih kompanija za odeću, jer se neprodata roba obično ne uništava. Pravi izazov leži u velikim količinama jeftinih proizvoda ultrabrze mode koje potrošači naručuju direktno od dobavljača van Evrope, rekao je Lange.

Pozvao je da se od tih kompanija zahteva da doprinose na isti način kao i evropski proizvođači troškovima sakupljanja, sortiranja i reciklaže korišćenog tekstila.

Konfederacija nemačke tekstilne i modne industrije kritikovala je zakon, ocenjujući da je van kontakta sa stvarnošću, opterećuje domaću industriju birokratijom i ne uspeva da reši probleme brze mode.

Potrebne su efikasnije strukture za sakupljanje, sortiranje i reciklažu za veću održivost, rekao je stručnjak iz industrije Jonas Štrake. Bez toga, kako je naveo, zabrana uništavanja bi ostala „papirni tigar“.

„U praksi, nažalost, ne daje nikakav stvarni doprinos cirkularnoj ekonomiji“, rekao je on.

Organizacije za zaštitu životne sredine izrazile su sličnu zabrinutost.

Moric Jeger-Roško iz Grinpisa je opisao zabranu kao dobru u principu, ali je rekao da sadrži rupe.

„Kompanije mogu lako da zaobiđu pravila, na primer pogrešnim deklarisanjem proizvoda. Bez dosledne primene, ništa se neće promeniti u praksi“, rekao je on, ukazujući da je osnovni problem – brza moda – ostao netaknut zakonom.

Prema podacima Evropske komisije, između četiri i devet odsto neprodatog tekstila u Evropi se uništava svake godine, a da se nikada ne nosi, generišući oko 5,6 miliona tona emisije ugljen-dioksida.