Tramp priziva mešanje stranih sila u izbore kako bi opravdao sopstveno mešanje: „Poraz je za njega mesto zločina“

The Atlantic je nakon Trampovog obraćanja naciji u četvrtak uveče objavio da je predsedniku toliko prijao brifing o bezbednosti izbora iz februara 2020. da je želeo lično da saopšti te informacije javnosti. Konferencija za novinare nikada nije održana. Izbori jesu i Tramp ih je izgubio, ukazuje Džamil Smit, kolumnista Gardijana.

Više od šest godina kasnije, ismevao je uverenja iza kojih je nekada želeo da stane svojim imenom, opisujući sistem kao „toliko pokvaren i toliko ranjiv da ga niko ne može braniti“. Dokazi se nisu promenili. Promenila se njihova korisnost.

Tramp je opasan na dva načina: po onome što čini i po tome što nas navodi da se plašimo nečega drugog dok to čini. Provera činjenica pokazala je da svojim govorom nije dokazao ništa.

Njegov govor nije uspeo da pruži dokaze, ali je uspeo da posluži kao opravdanje za saveznu intervenciju koja je već bila pokrenuta u okrugu Fulton.

U svom govoru, Tramp je spojio stare obaveštajne podatke, bezbednosne ranjivosti i laži u jednu teoriju zavere: 220 miliona evidencija američkih birača navodno se nalazi u kineskim rukama, glasačke mašine su „izuzetno izložene“ rizicima, na biračkim spiskovima se navodno nalazi 278.000 osoba koje nisu državljani, a „duboka država“ navodno prikriva dokaze.

Ipak, neki dokumenti koje je sam objavio protivrečili su njegovim tvrdnjama.

Procena obaveštajne zajednice iz 2021. napravila je razliku između stranog uticaja i mešanja u registraciju birača, glasanje, prebrojavanje glasova ili konačne rezultate, i utvrdila da nema naznaka da je bilo koji strani akter pokušao ovo drugo.

U nedavno objavljenom dokumentu ocenjuje se da je sistemima za prebrojavanje glasova teško manipulisati u meri koja bi mogla da promeni ishod izbora. Izveštaj o venecuelanskom glasačkom sistemu takođe nikada nije potvrdio postojanje masovne elektronske prevare, čak ni u toj zemlji.

Dokumenti su, umesto toga, zabeležili rusku kampanju uticaja čiji je cilj bio da se porazi Džo Bajden: optužbe povezane sa ukrajinskom gasnom kompanijom Burizma širene su preko američkih posrednika, postojali su planovi za stvaranje korupcionaškog skandala, kao i narativi o prevari povezanoj sa glasanjem putem pošte.

Tramp je izostavio strani uticaj koji mu je išao u korist, a bezbednosne slabosti je preuveličao i predstavio kao mešanje u izbore koje se zapravo nije dogodilo.

Tramp je dao Bilu Pultu – lojalisti koji je postavljen za vršioca dužnosti šefa obaveštajne službe kako bi istraživao navodno „nameštene“ izbore – široka ovlašćenja za deklasifikaciju dokumenata.

Konzervativni medijski komentator Džon Solomon pomagao je u pretraživanju vladinih dosijea za potrebe govora. Ipak, nakon pregleda miliona dokumenata, jedan zvaničnik Bele kuće rekao je za The Atlantic da nije pronađen nijedan dokaz da je neka strana sila promenila glasove. Solomon je isto priznao kada je reč o izborima 2020, 2022. i 2024. godine.

U govoru je pomenut Mičigen, ali je izostavljena Džordžija. U januaru su agenti FBI-ja zaplenili oko 700 kutija izbornog materijala iz 2020. godine iz okruga Fulton, uključujući oko 150.000 glasačkih listića poslatih poštom, od kojih je 116.000 bilo glasova za Bajdena.

FBI je preusmerio 260 analitičara širom zemlje da rade na istrazi izbora iz te godine. Dan pre Trampovog govora, ProPublica je objavila da je FBI razmatrao korišćenje veštačke inteligencije za ponovno ispitivanje potpisa na kovertama glasačkih listića, možda čak i poređenjem sa samo jednim potpisom iz biračkog registra.

Onaj ko izgradi takav sistem odlučuje koliko prirodne razlike među potpisima će smatrati sumnjivom.

Osnov za ovu istragu nikada nije bio čvrst. Tvrdnje koje su dovele do zaplene već su bile utvrđene kao netačne. Glasački listići u Džordžiji prebrojani su tri puta, jednom i ručno.

Ipak, izvor iz FBI-ja rekao je za ProPublicu da će potraga biti nastavljena „bez obzira na to da li nešto pronađu ili ne“. Greške u poređenju potpisa najviše pogađaju birače druge boje kože i druge ugrožene grupe.

To je ono što predstavlja Trampovo sopstveno mešanje u izbore. On ne može da promeni već završen rezultat prebrojavanja. Ali može da koristi saveznu moć kako bi birače, izborne radnike i institucije trajno stavio pod sumnju, slabeći legitimitet sledećeg izbornog procesa još pre nego što počne.

Okrug Fulton nije izabran slučajno. Džordžija je mesto gde je crnačko protivljenje Trampu postalo politička snaga koja je donela vlast.

Crni birači činili su oko 29 odsto biračkog tela 2020. godine. Gotovo devet od deset njih glasalo je za Bajdena. Fulton je Bajdenu doneo prednost od skoro 243.000 glasova u državi koju je osvojio sa razlikom od samo 11.779 glasova. Ta koalicija je potom izabrala Rafaela Vornoča i Džona Osofа, čime je Senat prešao u ruke demokrata.

Trampove neistine pretvorile su Rubi Frimen i Šej Mos, dve Afro-amerikanke, koje su prebrojavale glasačke listiće, u mete napada. Sada se sumnja proširuje i na njihov okrug kroz saveznu istragu. Tramp je osvojio Džordžiju 2024. godine. Ta pobeda nije zaustavila njegovu potragu za Fultonom.

Za razumevanje rasne prirode ovog projekta nije potrebno zavirivati u njegove lične namere. Ona je vidljiva u izboru nadležnosti, primenjenoj metodi i biračima koji će snositi posledice mogućih grešaka.

Predsednikova ogorčenost odnosi se na 2020. godinu, ali njegova vlada cilja i na 2026. godinu. Njegovo Ministarstvo pravde izgubilo je prvih 15 pokušaja pred okružnim sudovima da dobije neredigovane biračke spiskove saveznih država, koji sadrže brojeve vozačkih dozvola i delimične brojeve socijalnog osiguranja – mnogo osetljivije podatke od onih za koje je Tramp tvrdio da ih je Kina posedovala.

Pošto nije uspeo ni pred sudovima ni u Kongresu, svoju kampanju je nastavio putem televizijske propagande.

Njegova obaveštajna služba utvrdila je ranjivosti glasačkih mašina, ali nije pronašla nikakve dokaze o hakerskim napadima. Bela kuća je sklonila njen izveštaj kada je istekao period u kojem je bilo bezbedno izvršiti instalacije, a zatim je ukinula agenciju koja je podržavala sertifikaciju izbornih sistema.

Dan pre govora, republikanci u Predstavničkom domu dodali su Trampov zakon – Save America Act uz zakon o finansiranju Stejt departmenta i usvojili ga rezultatom 217 prema 209 glasova. Taj zakon bi uveo nove zahteve za identifikaciju prilikom glasanja poštom, zahtevao dokumentovani dokaz o državljanstvu za registraciju birača i obavezao svaku saveznu državu da u roku od 30 dana pošalje kompletnu saveznu biračku evidenciju Ministarstvu za unutrašnju bezbednost.

Tramp nije proglasio vanredno stanje niti je tvrdio da preuzima kontrolu nad izborima u saveznim državama. Ali je naredio Ministarstvu za unutrašnju bezbednost da usmeri države ka uklanjanju navodnih nedržavljana sa biračkih spiskova, a do petka je sprovođenje te politike već počelo.

Nedelju dana ranije, Ministarstvo pravde upozorilo je izborne zvaničnike širom zemlje na krivičnu odgovornost ukoliko svesno zadrže nedržavljane u biračkim evidencijama ili omoguće njihovo glasanje.

U petak je sekretar Ministarstva za unutrašnju bezbednost Markvejn Malin tvrdio da je baza podataka poznata kao Systematic Alien Verification for Entitlements identifikovala više od 250.000 potencijalnih nedržavljana registrovanih u Kaliforniji, Nju Džersiju, Nevadi i Pensilvaniji.

„Ministarstvo nije iznelo nikakve dokaze, već je tim četirima saveznim državama ostavilo dve nedelje da potvrde da će sarađivati.

Malin je odvojeno zapretio izbornim zvaničnicima širom zemlje krivičnim prijavama ukoliko odbiju da svoje biračke spiskove provere kroz tu bazu podataka.

Ta baza može pogrešno označiti naturalizovane državljane kao nedržavljane. Prošlog meseca savezni sudija je blokirao unapređeni sistem za proveru biračkih spiskova, ocenivši da je manje precizan i da predstavlja pretnju privatnosti i biračkim pravima.

Govor nije uspeo da dokaže postojanje vanredne situacije. Ipak, već narednog dana Trampova vlada ponašala se kao da ona postoji.

Fulton je bio laboratorija. Zakon Save Act predstavlja okvir za širenje tog pristupa na celu zemlju.

Tramp ne može ni da izbriše svoj poraz ni političku snagu crnih birača koja je bila ključna za njega. Zato ljude koji su ga porazili više ne tretira kao birače. Tretira ih kao osumnjičene, ističe Smit i zaključuje da svake izbore koje Tramp izgubi za njega predstavljaju mesto zločina.