Iako je ekologija nekada pripadala korpusu prirodnih nauka, razvoj tehnologija i njihova primena pod kapom različitih ideologija smestili su je u domen društvenih nauka, politikoloških zapravo.
Ako znamo da ekologija ne ostaje samo na teoriji, već više pažnje posvećuje aktivnom delovanju i budnom, kritičkom osmatranju realnog tajmlajna, ne čudi teza političkih i socijalnih ekologa da su holivudski blokbasteri u stvari svojevrsno ispitivanje potencijalnog tržišta i ispitivanje javnog mnjenja. U žiži javnosti ovih dana je čudesan tajming premijere filma „Marsovac“ i još čudesnije objave kompanije NASA o postojanju tekuće vode na Marsu. Sudeći po našim sagovornicima, to je slučajnost koliko i logoi ove firme u gotovo svakom kadru novog ostvarenja čuvene filmske industrije.
– Znao sam to još pre nekoliko meseci, prokomentarisao je režiser filma „Marsovac“ Ridli Skot informaciju koju je NASA plasirala kao senzacionalnu vest u svim svetskim medijima da je na Marsu pronađena voda. Sve velike, ali i moguće, prirodne katastrofe su unapred osmišljene u holivudskim blokbaster hitovima, sva moguća ljudska napredovanja u sferi tehnologije i puteva u poznate i nepoznate galaksije su takođe unapred osmišljene u Holivudu. Naime, može se reći da je šala, ali zapravo sve što Holivud u svojim filmovima pokaže kao tehnološku novotariju osmišljenu za budućnost, zapravo već postoji. Publika je ta koja kupovinom bioskopskih karata, kao „lajkanjem“ po Fejsbuku, izražava svoj stav da li je to potrebno ili nije, odnosno da li tu novotariju želi da kupi ili ne – za Danas kaže Darko Nadić, profesor političke i socijalne ekologije Fakulteta političkih nauka.
Profesor Nadić ističe da je nesumnjivo da je NASA u ovom filmu obavila odličan „product placement“.
– Koliko je moguće videti u trejleru, NASA znaci, odnosno logoi, nalaze se i na uniformama, duksevima, skafanderima, velikim ekranima, laptovima, zapravo NASA je jedina „firma“. I kao takva, kao jedina „firma“, NASA se dobro potrudila da tri dana pre svetske premijere filma „Marsovac“ plasira vest kako je pronađena voda na Marsu, i da shodno tome populariše prodaju bioskopskih karata – pojašnjava Nadić.
Prema njegovom mišljenju, istina je da vest deluje pomalo kao jeftin marketinški trik, ali s druge strane NASA sa ovom vešću i filmom šalje dve poruke.
– Prva, američkim poreskim obveznicima, da se njihove pare troše namenski u istraživanje svemira i nepoznatog, „ovo što vidite u filmu mi smo (NASA) spremni i sposobni da učinimo stvarnim uskoro, dok je druga poruka svim stanovnicima Zemlje… „ne brinite se za Zemlju, možemo u svakom slučaju da koloniziramo Mars, tako da nemojte da brinete o klimatskim promenama, globalnim katastrofama i nuklearnom ratu“. Međutim, ono što NASA ne priča jeste da je Mars jako daleko i da je sve to jako skupo ne samo za američkog poreskog obveznika nego i za celo čovečanstvo – smatra Nadić.
Još jedna začkoljica, zaključuje profesor Nadić, jeste to što nema ni dokaza da na Marsu ima naših „rođenih“ neprijatelja Marsovaca, jer nova kolonizacija na nove planete bez prolivene krvi nije interesantna za našu elektronsku civilizaciju.
– I kao što Damon Albarn (Blur, Gorilazz) kaže „svaku planetu koju smo dosegli je mrtva“, možda je ipak red da se držimo ove i da čuvamo ovu koju već imamo… Zemlju. Do tada možemo da očekujemo da na Marsu pronađu i vino dok se vinogradi nalaze na Veneri – kaže Nadić.
Sličnog je stanovišta i Borislav Stanojević, upravnik Biblioteke Jugoslovenske kinoteke.
– Ta teza potpuno stoji, i to prvenstveno u filmovima o zombijima, dakle, virusnim infekcijama koje će pokositi čovečanstvo. Ovakvi filmovi pripremaju stanovništvo na sve moguće zaraze koje su bile najavljivane i koje će tek biti. Distopijski filmovi, postapokaliptične slike sveta…. „Rusi dolaze“, svet nakon nuklearnog rata, sve je to opipavanje bila, a pre svega američkog stanovništva. U Evropi je egzistencijalizam poznat, crna slika sveta i melanholija, pa nema toliko potrebe da se naglašava, ali američko stanovništvo daleko je optimističnije, tu na scenu stupa naučnofantastična literatura i filmovi, kao priprema na ono što dolazi – smatra Stanojević.
Edukativna lista propasti
Kako za Danas ističe Borislav Stanojević, ovakvi filmovi nisu novost u Holivudu i navodi samo neke od bezbroj primera:
1963. Birds (ptice), Hitchcock
1966. The Russians are Coming, N. Jewison
1968. Night of the Living Dead (Noć živih mrtvaca), Romero
1974. It's Alive (Živo je), Larry Cohen
1975. Jaws, Spilberg
1976. The Omen (Predskazanje), Donner
1976. Logan's Run (Loganov beg), M. Anderson
1979. Mad Max, Miler
1980. Scanners, Kronenberg
1983. Videodrome, Kronenberg
1999. The Matrix, braća Vashovski
2001. Planet of Apes, Tim Barton
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
