Blagovremena tužba sudu jedino rešenje

Radnici u Srbiji teško mogu da se izbore sa poslodavcima koji ne isplaćuju plate redovno, a borba kroz koju prolaze da bi naplatili ono što su zaradili traje godinama i često je uzaludna. Kada sami odluče da se suprotstave onima koji ne mogu ili nemaju novca da im nadoknade zarade najčešće ne izlaze kao pobednici, a sporovi završavaju na sudovima i traju u proseku dve do tri godine. I jedino što mogu da urade ne bi li „izvukli“ bar deo dugovanja jeste da na vreme reaguju.

– Radnicima koji nam se obraćaju savetujemo u zavisnosti u koliko teškoj situaciji je firma u kojoj rade da najpre razgovaraju sa poslodavcima, pitaju ih šta se dešava i kada mogu da očekuju svoje plate, a ako to ne urodi plodom onda predlažemo da se obrate Agenciji za mirno rešavanje sporova ili da idu na sud – kaže za Danas stručni saradnik za pravne poslove u Samostalnom sindikatu Melanija Petač.

Zakon o radu predviđa da svaki poslodavac mora da dostavi obračun zarade radniku čak i kada je ne isplati i to sa obrazloženjem zbog čega to nije učinio. U praksi je to kao i u većini slučajeva u Srbiji sasvim drugačije i, prema rečima naše sagovornice, 99 odsto poslodavaca to nikada ne učini.

Radnicima tada ostaju dva rešenja, jedno od njih je da se obrate Agenciji za mirno rešavanje sporova koja pokušava da „pomiri“ poslodavce sa radnicima ali, uglavnom, u situacijama koje su više vezane za kolektivne ugovore.

– Najveći broj radnika, ipak, mora da se izbori za svoje plate sudskim putem, ali tu moraju da vode računa da pokrenu tužbe u roku od tri godine jer posle toga potraživanja zastarevaju – ističe Petač.

Sindikat o svakom članu vodi računa tako što, napominje Petač, pruža besplatnu pravnu zaštitu u ovakvoj situaciji i tu je uspešnost vođenja ovakvih sporova uglavnom stopostotna. Međutim, postoje drugi problemi koji zaposlenima onemogućavaju da se dokopaju svog zarađenog novca. Radni sporovi bi trebalo da traju do šest meseci, napominje Petač, ali se neretko dešava da traju dve do tri godine, pa i duže, a za to vreme radnici gube strpljenje i volju.

Posebna priča su firme koje odu u stečaj. Naplata potraživanja ide duplo teže, a radnici najčešće uspevaju da naplate samo deo dugovanja ili čak ni to.

– Ponekad zaposleni na osnovu svega što se dešava u firmi mogu da procene kada će firma da ode u stečaj i da na vreme pokrenu postupak za naplatu zaostalih zarada. Ako preduzeće ode u stečaj svi postupci se prekidaju, ali ako u stečajnoj masi nakon što se cela procedura završi ostane novca viška samo ti radnici mogu da naplate sve što potražuju – napominje Petač.

Oni koji to ne urade pre pokretanja stečaja imaju vremena do 120 dana da to urade ili im prilika da izvuku makar i jedan dinar koji su zaradili propada jednom zauvek.

– Ako ne pokrenu postupak u roku od 120 dana gube pravo na sve. Međutim i oni koji pokrenu postupak iz stečajne mase, prema Zakonu, dobijaju zarade za poslednje dve godine i to minimalne, plus još jednu godinu uplaćenih doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje. Stvarna potraživanja nikada ne mogu da naplate – kaže Melanija Petač.

U praksi se ni ovo ne dešava jer u stečajnoj masi slabo kad ima novca i za toliko i tu je radnik u potpuno nezavidnoj situaciji u kojoj posle ovog ne postoji nijedan drugi mehanizam koji može da pokrene ne bi li uspeo da naplati od poslodavca ili države ono što je tokom prethodnih godina zaradio.

Uloga inspekcije rada

Po zakonu, poslodavac je zaposlenom dužan da uplati doprinose do 30. u mesecu za prethodni mesec. Što se neto plate tiče poslodavac ne mora da je uplati ukoliko je sa zaposlenim sklopio aneks ugovora kojim je odlaganje isplate plate dogovoreno zbog teškoća u kome se firma nalazi. Ukoliko poslodavac ne uplati doprinose u zakonom propisanom roku, zaposleni treba da se obrate inspekciji koja donosi rešenje kojim se poslodavcu nalaže ispunjenje zakonskih obaveza. Ukoliko on ni posle toga zakonom propisane uplate ne izvrši, račun firme se blokira, a zaposleni svoja potraživanja ostvaruju na sudu.