Dinkić će ubediti MMF

S obzirom na to da je MMF dozvolio da deficit državne kase bude do 4,8 odsto BDP, teško je očekivati da će u pregovorima zahtevati od Srbije da bude manji odnosno da 20 milijardi ne bude potrošeno. Takvu opciju verovatno će samo predložiti. Takođe, ni najavljena poskupljenja nisu u većoj meri pokrenula inflatornu spiralu pa se ne očekuje da će to učiniti novac koji bi bio odobren zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima pogotovo nakon jakih signala NBS da će snažnije braniti stabilnost cena. Na ruku Dinkiću ide i kasnije odmrzavanje penzija koje bi se verovatno prelilo u budžet za 2011. godinu, a saglasnost unutar Vlade sigurno će dobiti za veće stimulacije privredi. MMF je do sada smatrao da bi subvencije za kredite trebalo fazno smanjivati, ali na tome nije tako strogo insistirao pa bi to postepeno ukidanje moglo ipak da bude odloženo. Ono što ide na ruku Dinkiću jeste i to što, barem javno, niko iz Vlade nije dao drugi predlog osim zadržavanja statusa kvo. Činjenica je i da je podizanjem referentne kamatne stope NBS zaustavila posrtanje dinara, bar za neko vreme, pa joj sigurno neće biti potrebno povlačenje nove tranše novca MMF-a što toj međunarodnoj instituciji smanjuje manevarski prostor u pregovorima.

Dinkić predlaže da se novac podeli penzionerima, zaposlenima u javnom sektoru i privredi. Kako je osmislio, 14 milijardi bilo bi usmereno u stimulacije privredi, za infrastrukturu i poljoprivredu, tri milijarde bilo bi opredeljeno za povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru od oktobra (to bi bilo dovoljno za rast plata od 3-4 odsto odnosno oko 1.000 dinara više na prosečnu platu), još tri milijarde za povećanje pomoći penzionerima sa 2.000 na 5.000 dinara (za one koji imaju mesečna primanja manja od 30.000 dinara) i još dve milijarde dinara za Fijat. Međutim, činjenica je i da je reč o sumi koja je za nekoliko milijardi veća od predviđenih 20 milijardi.

Profesor univerziteta Megatrend Vladimir Vučković smatra da će sa MMF-om verovatno biti postignut određeni kompromis po pitanju Dinkićevog plana i da će najviše problema biti upravo oko podizanja plata i penzija, dok će drugi delovi programa za MMF biti manje sporni.

– Čak i ako se nađu sredstva za povećanje plata i penzija to će biti problem zbog toga što će se onda efekat tog rasta preneti u narednu godinu. Zbog toga će MMF verovatno želeti da se sa time sačeka do 2011. godine. Ali osim teškoća koje bismo naredne godine imali ako sada dignemo plate i penzije, drugi problem je sama koncepcija ekonomske politike u našoj državi. Moramo jednom da odlučimo da li ćemo razmišljati populistički i na kratak rok ili ćemo ozbiljno krenuti u reforme. Naši političari na kraju uvek pošalju populističke poruke i to je čak i veći problem od novca koji bi bio potrošen za podizanje plata i penzija – upozorava naš sagovornik.

Da će biti postignuta neka vrsta kompromisa, mišljenje je i Vladimira Gligorova iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, koji napominje za Danas da, načelno posmatrano, ako nema drugih razloga zašto bi deficit trebalo da bude manji, MMF ne bi trebalo da bude zainteresovan za to na šta će se 4,8 odsto minusa potrošiti.

– Rast plata i penzija ne bi trebalo da bude relevantan za sledeću godinu pošto pretpostavljam da je MMF predviđao da deficit od 4,8 odsto neće stvarati problem 2011. godine, čim su ga odobrili. Osnovno pitanje će biti da li su ekonomski efekti veći ako se novac ne potroši nego ako se potroši. Dosta toga zavisi od toga na šta će se sredstva trošiti. Pretpostavljam da Dinkić smatra da, ako deficit bude manji, to znači da se ta ušteda, koja je ustvari fiktivna, neće iskazati kao tražnja, što će onda imati recesioni efekat. Treba sračunati šta je bolje da se uradi. Ne bih rekao da tu postoje neke načelne rasprave sa MMF-om – kaže Gligorov, dodajući da nema posebnog razloga da MMF kaže „jeste, vi ste uštedeli, ali i dalje treba da držite zamrznute plate“.

Prema njegovom mišljenju, logično je i racionalnije da se zamrzavanje plata zameni merama poput fiskalne odgovornosti i kvantitativnih ciljeva koje treba ispuniti. Gligorov, međutim, smatra da MMF neće biti srećan „kada čuje reč subvencija, što će morati debelo da se obrazloži“. MMF bi mogao da pristane da se novac izdvoji za najsiromašnije i za stimulaciju zapošljavanja i za neke bitne kategorije zaposlenih ugroženih zamrzavanjem plata, kao što su prosvetari. Ali, pristanak na bilo koju subvenciju će, po Gligorovu, biti uslovljen određivanjem roka kada će ona biti obustavljena. „Problem je što se uvek novo opravdanje poteže za subvencije i to onda postaje permanentna činjenica pa se privrednici naviknu da od države dobijaju pomoć“, primećuje Gligorov.

Za razliku od Vučkovića i Gligorova, saradnik portala ekonomija.org Dragovan Milićević kaže za naš list da je 99 odsto siguran da MMF neće ni ovog puta pristati na povećanje plata i penzija.

– To nije prvi, već treći put da Dinkić to pominje i kao što MMF ni ranije nije blagonaklono gledao na takav plan tako neće ni sada. Razlog je to što je budžet već maksimalno napregnut, pri čemu je njegovo punjenje slabije od očekivanog. Iako je ekonomski posmatrano opravdano da se dižu plate i penzije, s obzirom na njihovu visinu i to koliko su dugo zamrznute, mislim da MMF neće promeniti mišljenje i da će insistirati na tome da se rashodi drže u predviđenim razmerama – naglašava Milićević.

Šoškić: Pregovori će biti tvrđi

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je juče da predstojeći pregovori neće biti laki, ali da se nada da će se uspešno završiti. Šoškić je rekao da je MMF u dosadašnjim pregovorima „ispoljio prilično visok nivo razumevanja i fleksibilnosti za naše argumente“, ali da Srbija mora biti spremna na to da će „pregovarač ovoga puta biti tvrđi“, da neće biti fleksibilnosti iz prethodnih tranši pregovoranja. Šoškić je naglasio da „u toku realizacije odgovarajućih dogovora koje smo postigli, nije dobro da šaljemo signale da nameravom da od nekih naših obaveza odustajemo pre roka“. Tanjug

Neće biti razgovora o penzijama

Vlasti Srbije i MMF neće pregovarati o izmenama Zakona o penzijskom osiguranju jer je Vlada te izmene već usvojila i poslala u Skupštinu na usvajanje, saopštila je juče Radina Todović, šef Radne grupe za reformu penzijskog sistema.

Telefonski dogovor

Ministar Dinkić izjavio je juče da je pre dva dana telefonom razgovarao sa šefom Misije MMF-a Albertom Jegerom i da su se unapred složili, da bi, kada se indentifikuju tačni prihodi budžeta i ako se utvrdi da ima viška, prvo trebalo da budu izdvojena sredstva za dodatne podsticaje privredi i građanima, a da će „penzionerima biti izdvojeno više novca nego što je bilo zamišljeno“.