Postoji set različitih mera agrarne i trgovinske politike koje se mogu razmotriti i eventualno preduzeti u cilju ublažavanja potencijalnih negativnih efekata trgovinske krize na relaciji Rusija – EU, na tržište poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. Svakako da bi konstruktivan dijalog javnog i privatnog sektora kao i puno razumevanja novonastale situacije od strane svih aktera tržišta, trebalo da prethodi uvođenju bilo kakvih mera u primenu.
Takođe, kreiranje i preduzimanje eventualnog seta mera trebalo bi shvatiti kao deo šireg, dugoročnog paketa u agrarnoj politici, koji za svoj krajnji rezultat ima povećanje konkurentnosti celokupnog agrobiznis sektora Srbije. Na ovaj način bi se ostvario krajnji cilj a to je agrobiznis zemlje konkurentan na domaćem i međunarodnom tržištu, koji bi bio daleko otporniji na ovakva i slična dešavanja na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda.
Najjednostavnije bi bilo mere grupisati kao trgovinske, intervencijske, investicione i institucionalne. To sigurno ne znači da su ovo sve mere koje se mogu preduzeti, već samo predstavljaju neke od opcija i mogu služiti kao platforma za javno-privatni dijalog na ovu temu. Bitno je naglasiti da ovaj pregled mera ima kako svoju unutrašnjopolitičku, tako i spoljnopolitičku dimenziju, pa podrazumeva izbalansiran i osetljiv pristup kome treba da prethodi detaljna i sveobuhvatna analiza.
U trgovinske mere bi se moglo ubrojiti revidiranje carinske zaštite Srbije ka EU (uvođenjem dodatnih carinskih dažbina). Ovo revidiranje se može uraditi za pojedine pogođene poljoprivredne proizvode ili u celosti za sektor poljoprivrede. Takođe, ovde spada i pojačani nadzor nad uvozom iz CEFTA zemalja, usled realne mogućnosti da na domaće tržište dospe roba koja nije poreklom iz ovog regiona. Konačno, kako se Srbija nalazi u finalnoj fazi pristupa Svetskoj trgovinskoj organizaciji, potrebno je razmotriti dalju liberalizaciju potencijalno pogođenih sektora prema članicama STO (trenutno 161 zemlja).
U intervencijske mere koje se u kratkom roku mogu implementirati, spada mogućnost da Republička direkcija za robne rezerve kupi određene količine proizvoda iz ugroženih proizvodnji i sektora. Kao kratkoročnu pomoć poljoprivrednicima i kompanijama angažovanim u ovim proizvodnjama, moguće je uvesti dodatno plaćanje po grlu stoke. Konačno, subvencionisanjem dela troškova skladištenja i povlačenja sa tržišta proizvoda koji bi eventualno bili ugroženi (svinjsko meso, mlečne prerađevine, mleko u prahu…) privremeno bi se otklonio tržišni višak do trenutka postizanja cene koja se oceni kao adekvatna za povučene proizvode. Na ovaj način bi se relativno skromnim finansijskim sredstvima ostvario značajan efekat na pogođena tržišta.
Investicione mere podrazumevaju set mera koje pokreću razvoj konkurentnosti ugroženih proizvodnji poput: omogućavanje korišćenja pretpristupnih fondova EU za poljoprivredu (IPARD) u što kraćem mogućem roku, pojačano investiranje iz agrarnog budžeta zemlje do tada, uspostavljanje kreditne podrške poljoprivredi po nultim kamatnim stopama itd.
Konačno, institucionalne mere svojim dugoročnim karakterom zahtevaju vezivanje javnih (a i privatnih) resursa na duži rok i koje jedino dosledno implementirane mogu dati rezultat. Samo neke od njih su: mere promocije izvoza poljoprivrednih proizvoda, trajno iskorenjivanje klasične svinjske kuge, kompartmentalizacija pojedinih objekata kao mogućnost izvoza i tranzita svinjskog mesa preko EU teritorije, unapređenje objekata u proizvodnji i preradi mesa i mleka, kandidovanje većeg broja objekata za izvoz, unapređenje genetike u stočarstvu, jačanje veterinarskih, fitosanitarnih i sanitarnih inspekcija i savetodavne službe u poljoprivredi itd.
* Autor je internacionalni konsultant Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i koordinator FAO-EBRD projekata u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
