Fiskalna strategija države kojom se planira radikalno smanjenje zarada i broja zaposlenih u javnom sektoru teško je sprovodiva, posebno onaj deo koji se tiče otpuštanja, smatra ekonomista Goran Nikolić. Ono što je realno sprovodivo, napominje on, jeste da uštede budu trećina od planiranog.
– Zbog inertnosti onih koji sprovode reforme doći ćemo do toga da se ta otpuštanja ne dese. Ove i prošle godine nije bilo velikih otpuštanja, što je dobro. Time bi se smanjila kupovna moć, ali bi i državne institucije slabije radile – rekao je Nikolić na tribini koju je organizovala Fondacija Fridrih Ebert u pokušaju da nađe odgovore na pitanje da li je javni sektor u Srbiji predimenzioniran.
Nikolić svakako ne smatra da jeste, dokaz tome je i podatak koji je izneo na samom početku izlaganja da se u Srbiji za zaposlene u javnom sektoru izdvaja 10,5 odsto BDP-a, što je manje od izdataka koje imaju neke centralne i istočno evropske zemlje.
– Da smanjimo izdatke za samo dva odsto bili bismo među zemljama koje najmanje u Evropi troše na javni sektor – ističe saradnik Instituta za evropske studije.
Goran Nikolić kaže kako to niko nije uspeo, te je nerealno očekivati da mi to možemo da postignemo, ali bi za Srbiju uspeh bio da javni sektor smanji sa sadašnjih sedam na šest ljudi na 100 stanovnika. Tako bismo, smatra on, bili najmanji javni sektor u Evropi.
Naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka Božo Drašković je, govoreći o ulozi javnog sektora u vreme krize, rekao kako je od devedesetih naovamo problem u upravljanju javnim sektorom, odnosno preduzećima.
– Javni sektor je neefikasan, ali ne kažete da je neefikasan zbog upravljanja. Ono što karakteriše upravljanje u našem javnom sektoru jeste što je sve podela karata političkih stranaka. Niko ne cepa cipele zbog ideologije, već da bi preuzeo kontrolu nad nekim javnim preduzećem – napomenuo je Drašković.
Jedan od najosetljivijih segmenata javnog sektora koji bi takođe trebalo da dođe pod nož reformama, jeste zdravstvo. Ivan Nikolić sa Instituta ekonomskih nauka kaže da su do krize 2008. troškovi za zdravstvo svuda u Evropi rasli, da bi posle toga došli na nivo od svega 0,3 ili 0,4 odsto.
– Evropske zemlje su prepoznale koliko je zdravstvo bitno za najširi sloj ljudi, da je veliki broj pogođen tim smanjenjem i onda su počeli više da izdvajaju za taj sektor – napomenuo je Nikolić.
Međutim, u Srbiji nije bilo tako.
– Ovde je fond za zdravstvo niži za 375,8 miliona evra ili čak 18 odsto u odnosu na 2008. Kreatori fiskalne strategije nisu razmišljali o negativnim posledicama i sredinom 2014. doprinosi za zdravstvo u visini od dva odsto prebačeni su u penzijski fond – naglasio je Ivan Nikolić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
