Rebalans udara plate i penzije

Neto efekat je da će rebalansom verovatno morati da se „skreše“ bar 400 miliona evra iz državne kase, što ovog puta znači i udar na plate i penzije.

Od tih 400 miliona, čak 150 miliona evra odnosi se na neuspelu borbu protiv sive ekonomije. Ministarstvo finansija i Poreska uprava predviđali su da će ove godine samo od suzbijanja nelegalne, odnosno polulegalne privrede i njenog prevođenja u zakonito poslovanje, uspeti da podignu primanja budžeta za pomenuti iznos. Zato je tih 150 miliona uneto u budžet kao novac na koji država računa, pa pošto borba protiv sive ekonomije nije dala rezultate, Ministarstvo sada ima rupu koju odnekud mora da popuni.

Ostalih oko 250 miliona odnosi se, manje-više, na uštede za koje su MMF i Fiskalni savet i ranije smatrali da će morati da se naprave.

Manjak od 400 miliona evra država može da izbriše ili novim zaduživanjem (što bi podiglo deficit) ili novim uštedama.

– Sada sve mora da se uradi. I penziona reforma i pitanje zapošljavanja u javnom sektoru i sve ostalo. Više nema vremena za izbegavanje, niti za biranje reformi koje će se sprovesti, a koje neće. Mi moramo da dovedemo javne finansije u sklad sa trogodišnjim planom konsolidacije, a to je period u kojem moramo da uštedimo 1,5 milijardu evra. Izbor je samo kako će teret tih ušteda biti raspodeljen po godinama – kaže naš sagovornik.

On podseća i na pitanje kredita iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Srbija je pre par nedelja od Emirata dobila zajam od milijardu dolara, ali budžetom za 2014. godinu planirano je da taj kredit bude tri puta veći. To znači da će, ako ostatak novca ne stigne, Vlada morati da nedostajuće dve milijarde dolara nadomesti uzimanjem „običnih“ kredita, odnosno emitovanjem evroobveznica. Takva sredstva Srbija trenutno dobija po kamati od oko sedam odsto, dok bi novac od Emirata iz interesnu stopu od dva odsto doneo uštedu od čak pet procentnih poena.

– Čitava ta priča je prenaduvana u javnosti. Čak i kada bi došle sve tri milijarde, pet odsto uštede je 150 miliona dolara, što je oko 120 miliona evra godišnje. A naš deficit je dve milijarde evra. Dakle, to jeste dobro, ali to ne rešava pitanje srpskog deficita – kaže naš sagovornik.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubomir Madžar potvrđuje potrebu za rebalansom koji će ozbiljno zahvatiti stavke koje su do sada izbegavane – plate i penzije.

– Niko ne sumnja da će doći do rebalansa i to će verovatno biti jedan od prvih poteza nove vlade, koji će biti i politički riskantan. Moje mišljenje je da ovog puta rebalansom neće moći da se diraju samo benigne stavke poput javnih nabavki, koje neće nikog povrediti, već će morati da se zahvate i plate i penzije. Ako na njih ne budu krenuli, ništa neće moći da uštede. Čak i da svima sa platama iznad 120.000 uzmu sav dohodak, to ne bi bilo dovoljno, jer je takvih malo. To znači da će rebalans biti opasan i bolan udar za one koji su već na rubu egzistencije – smatra Madžar.

Međutim, profesor smatra da je ovakvo smanjenje troškova neophodno izvesti, jer druge opcije nema.

I nova Vlada i MMF

Nakon parlamentarnih izbora pojavile su se spekulacije da bi država mogla da usvoji rebalans budžeta i pre formiranja nove Vlade Srbije, odnosno da bi odmah nakon konstituisanja Narodne Skupštine, aktuelna tehnička Vlada mogla da joj uputi predlog rebalansa. Ipak, sagovornik Danasa konstatuje da to nije moguće, da će taj posao morati da obavi Vlada u punom kapacitetu i da će pre toga morati da bude konsultovan i MMF, pošto Srbija želi aranžman sa tom institucijom.

Možda lakše

Osvrćući se na 400 miliona evra koje je tražio MMF kao dodatnu uštedu, Madžar napominje da je deo tog novca već ušteđen, pošto MMF svoje kalkulacije zasniva na podacima od jeseni. To znači da će Vladi posao možda ipak biti lakši jer će nova kresanja sada možda moći da budu nešto manja.