Sa liste od 500 državnih preduzeća koja moraju da okončaju proces privatizacije, čak 170 uopšte ne funkcioniše, a od toga 80 nema ni jednog zaposlenog dok u preostalim ima tek po nekoliko radnika. Neće sva preduzeća otići u stečaj, procenjujemo da će to biti oko stotinu, uglavnom ovih bez radnika jer ona i ne mogu, osim kroz taj proces, da budu ugašena – rekao je juče ministar privrede Željko Sertić na konferenciji „Javna preduzeća i tržišna konkurentnost u Srbiji“ Danas conferens centra.
Prema njegovim rečima, za najveći broj tih preduzeća ne postoji tržišni potencijal, a čak i oni koji rade i imaju sposoban menadžment, često imaju i nasleđene probleme zbog kojih teško dolaze do poslova. Sertić je naveo da će se spašavati svako preduzeće koje ima bilo kakav tržišni potencijal, i to će biti omogućeno ili kroz plan reorganizacije, dogovornu prodaju ili pak izvlačenje kroz stečaj.
– To nije po svom automatizmu gašenje preduzeća. Postoje zainteresovani kupci koji žele da kupe preduzeće iz stečaja, da preuzmu i deo radnika. Takođe, postoji pravni model kako da se spasu neke od firmi. Bilo bi lakše da smo to uradili 2003. ili bar 2008, ali tada je bilo atraktivno prodavati firme koje su imale svoje tržište. Bilo je jednostavnije da kupite deo ili ukupan kapital preduzeća, dobijete tržište i malu proizvodnju koju ugasite ili ne ugasite – kazao je ministar.
On je istakao da je mali broj dobrih i kvalitetnih primera u koje su strane kompanije ulagale i napravile novi proizvod. Toga ima nešto malo, naveo je Sertić, u poljoprivredi, hemijskoj industriji, ali najmanje u mašinskoj industriji.
– Dozvolili smo da naša industrija dođe do nule. U javnosti se često zapletemo u priču o reindustrijalizaciji, ali to nije moguće na onaj način kako je rađeno 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, jer danas postoji tržišna utakmica, a tržišni principi su jednostavni. Postoje kompanije koje analiziraju tržište, firme koje su u problemu kupuju jeftine akcije koje posle prodaju, najveći broj je investicionih fondova koji rade samo to. Moramo da pređemo u takav svet tržišnog funkcionisanja, i da otvaramo fondove – objasnio je ministar.
Sertić je napomenuo da postoji problem sa Beogradskom berzom, koja ne funkcioniše kako treba i kako je zamišljeno. On je dodao da je promena percepcije rada unutar firmi ključna stvar i da se ne treba baviti brojkama.
– Osnovna metodologija je upravljanje promenama. U pojedinim medijima senzacionalistički se piše o velikom broju otpuštanja. Za javna preduzeća nije ključni problem koliko će ljudi otići, već kako će raditi oni što ostanu i kako će menadžment upravljati. Naredne godine u javnom sektoru očekujemo prirodni odliv, jer će, s jedne strane, neki od zaposlenih otići u penziju, a deo će preći i u privatni sektor, ukoliko ga dovoljno podstaknemo – objasnio je Sertić.
Prema njegovim rečima nijedno preduzeće ne može da ostane bez kadrova, ali važno je da zaposleni koji tu ostanu, rade punim kapacitetom. Sertić je istakao i da je prvi zagovornik da se otpuste neradnici, ali da to nije moguće učiniti bez analize.
On je podsetio da je Ministarstvo privrede poslalo javnim preduzećima plan ušteda za narednu godinu, ali da su za sada strategiju razvoja napravile jedino tri firme – Pošte Srbije, Elektroprivreda Srbije i Elektromreža Srbije. On je dodao da su javna preduzeća ukupno gledano na stubu srama svojom zaslugom, a sada im je potrebna pomoć da promene način upravljanja i uvedu novu metodologiju.
Prema rečima Milana Krkobabića, direktora Pošta Srbije, javna preduzeća su kamen na vratu države Srbije.
– Ako pogledamo fiskalnu konsolidaciju i stanje javnih finansija i to koliko treba da zarade u sledećoj godini, oni su svakako teret koji pokrivamo iz svojih džepova. Jedino je EPS krenuo u reforme dok ostali nemaju tu nameru, izgleda da čekaju naređenje ministra. To znači da ne postoji svest i spremnost da se krene u suštinske duboke reformske promene, a Pošte Srbije kreću upravo u takvu reorganizaciju – podvukao je Krkobabić.
On se saglasio sa stavom Sertića da nije presudno koliko će radnika u javnom sektoru biti otpušteno, već da ljudi koji ostanu zaista rade i da menadžment obezbedi poslove. Takođe, potrebno je izboriti se sa konkurencijom i pospešiti profitabilnost tih preduzeća.
Jedan od zaključaka panela jeste da se ne mogu primenjivati isti modeli za sva javna preduzeća, jer neka od njih imaju monopol na tržištu i apsurdno je da ulažu novac u marketing, dok su druga suočena sa jakom konkurencijom i one bez takvih izdvajanja nemaju šansu da ostanu „u igri“.
Bez otpuštanja
– Pošte Srbije ne predviđaju otpuštanja i smanjenja broja ljudi već adekvatnu preraspodelu, tamo gde nam nedostaju, prebacićemo sa mesta gde ih ima više, a takvih je najviše u administraciji. Pošte su napravile detaljan plan razvoja za narednu godinu, koja obuhvata preraspodelu osoblja, smanjivanje broja direktora sa 98 na 33, članova Izvršnog odbora, a biće smanjen i broj sektora sa 38 na 25 – najavio je Krkobabić i dodao da će prirodni odliv biti dovoljan u prvoj etapi, a da će se formirati „zaštitne radionice“, kako se ne bi otpuštali ljudi pred penzijom.
Imamo ideje, nedostaje znanje
– Nemamo dovoljno poslovnog znanja, ali imamo ideje. Ključni element koji strani privrednici traže je da li su ovde ljudi spremni da kada se ugasi jedan posao krenu u drugi, da li postoji dovoljno elastičnosti i čvrstine da se krene dalje. Tako procenjuju sposobnost menadžmenta i radnika. Naša zemlja ima visoke ocene u tome – kazao je Sertić i dodao da je neophodno izaći iz ljušture sigurnosti jer danas nijedno radno mesto nije stabilno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
