Suša i zvanično elementarna nepogoda?

– Šteta nije samo kod ovogodišnjeg roda, nego će se posledice oseti i u narednoj godini. Zato je važno da Ministarstvo pomogne finansiranjem proizvodnje iz rezervnih fondova, ali i kroz repromaterijal. Potrebna nam je i pomoć banaka od kojih smo uzimali kredite, ali ne da se oni otpišu, jer smo svesni da to nije moguće, već da se odlože prispele rate. Ako bi došlo do proglašenja suše kao elementarne nepogode, bilo bi dobro da isplata subvencija krene odmah, što bi bilo od velike pomoći za narednu sezonu – kaže za danas Miroslav Ivković, predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika. On dodaje da ukoliko se Ministarstvo opredeli za neku vrstu pomoći u materijalu, ne bi trebalo da ponovi grešku iz prethodne deobe, kada je svima podeljeno veštačko đubrivo. Međutim, kako svako zemljište zahteva određenu vrstu đubriva, došlo je praktično do favorizovanja onih poljoprivrednika koji su dobili odgovarajuću smešu.

Za koji vid pomoći će se opredeliti nova vlada i koje mogućnosti ima, za sada nije poznato, a stručnjaci kažu da se još ne zna ni tačan obim štete.

Prema rečima Milana Prostrana, savetnika u Odboru za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, visoke temperature prouzrokovale su stradanje kasnih hibrida kukuruza 600 i 800, koje se prostiru na 1,26 miliona hektara zemlje. Ugrožena je i soja, koja je u zonu suše ušla tokom oplodnje, kao i šećerna repa. Među ugroženim vrstama suncokret je najbolje prošao, a što se tiče voća i povrća, kaže Prostran, oni su manje ugroženi jer se uzgajaju obično na površinama koje se navodnjavaju.

– Već sada je izvesno da će i na svetskoj pijaci doći do rasta cena sirovina – šećera, pšenice i kukuruza, jer je i najveće proizvođače, od Amerike pa nadalje, takođe pogodila suša. I inače, trend poskupljenja hrane globalno je prisutan od izbijanja ekonomske krize 2008. godine. Na našem tržištu kukuruz bi mogao da dostigne i cenu od 30 dinara za kilogram, a kako se u takvim uslovima za stočnu hranu obično ubacuje i pšenica, valjalo bi očekivati da će i ona poskupeti. Takav trend moći će da ublaže samo zemlje koje imaju ozbiljnije rezerve – objašnjava Prostran i dodaje da bi sada, kada je Vlada formirana, bilo najznačajnije da poljoprivredne inspekcije sačine bilans o hrani. „Trebalo bi da imamo sliku postojećih zaliha“, kaže Prostran koji ističe da bi prava procena štete tek tada mogla da se sačini, iako se sada već pominje iznos od 2,1 milijarde evra. Ono što jedino nije sporno, to je da će posledice osetiti ne samo proizvođači, nego i potrošači koji već na jesen mogu da očekuju poskupljenje prehrane.