Uništavanje poslednjih čepova otpora

Grujica Spasović: Danas uprkos njima – prvih hiljadu dana

Grujica Spasović prvi je glavni urednik lista Danas. Objavljujemo izabrane odlomke iz njegove knjige „Danas uprkos njima – prvih hiljadu dana“. To je izuzetno dokumentarno štivo. Govori o prvih hiljadu dana izlaženja našeg lista, od 1997. do 2000. Autor daje svoje viđenje, prožeto vrednim dokumentima, fotografijama i Koraksovim karikaturama o tome kako smo preživeli „olovne godine“ Miloševićevog režima.

Vin se emitovao na 18 lokalnih televizija u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Sloveniji, a neko vreme i na Studiju B. U emisiji, u kojoj se govorilo o novom Zakonu o univerzitetu, sem otpuštenog profesora dr Vladimira Vodinelića, učestvovali su i urednici NIN-a (Milivoje Glišić), NT Plusa (Dragan Belić), Vremena (Teofil Pančić), Glasa javnosti (Miša Brkić), Bete (Dragan Janjić) i Danasa. U toku emisije, obratio sam se profesoru Vodineliću:

„Ovaj režim završava s uništavanjem poslednjih čepova otpora. Korumpirao je, atomizirao i posvađao opoziciju. Ostaju sad još ti čepovi otpora na delovima univerziteta, među studentima i, naravno, ostaju mediji. Tako da kada završe s vama, univerzitetskim profesorima, krenuće na nas i zato vas iskreno molim da što duže izdržite u tom otporu, jer će kasnije da krenu protiv nas. Nisam pravnik, ali kada sam čitao spisak ljudi koji su stali u vašu odbranu i koji će štrajkovati, oni su za mene bili Pravni fakultet. Brojčano, oni čine četvrtinu svih profesora, međutim, oni su imena. Gotovo da samo dvoje-troje znam po imenima, van tog spiska. Jednostavno, ne mogu da zamislim Pravni fakultet bez tih ljudi. Metaforično, to bi izgledalo kao da jednog dana prođem pored one zgrade na uglu Bulevara i Beogradske, a da umesto zgrade bude ruševina. Jugoslovensko dramsko pozorište, ne Pravni fakultet. Zbog toga sam optimista i ja, ali iz drugih razloga od Belića. Ipak, vredi se boriti.“ (10. septembar 1998)

Vodinelić mi je odgovorio da sam napravio grešku u redosledu. Posle Univerziteta, tvrdio je, na red dolaze instituti, zatim pozorišta, pa tek onda, verovatno, mediji. Profesor, na žalost, nije bio u pravu. Kosovska kriza nametnula je hitan obračun s medijima. Gotovo da nije bilo političkog skupa tri vladajuće stranke gde nezavisni mediji nisu bili optuživani za izdaju. Kako je to radio Vojislav Šešelj, pokazali smo u komentaru „Doviđenja u Karlobagu“:

„Vojvoda Šešelj koristi još jednu narodnu nesreću, postojeću i onu koja možda dolazi, za svoju ličnu promociju. Ovoga puta, istina smerno, priznaje kako je nešto i van njegovih moći. Nije, kaže, sasvim siguran da će uspeti da obori baš svaki zapadni avion koji bude eventualno bombardovao našu zemlju, pa se za utehu oborio na one ‘koji su mu bliže’. Za početak to su, po običaju, tzv. nezavisni mediji.

Treba li da vojvodu podsećamo da se tokom godina njegov odnos prema nezavisnim medijima menjao kao ovo varljivo oktobarsko vreme? Kada bi mu se njegov politički pretpostavljeni privremeno zahvalio na uslugama i šutnuo ga u opoziciju, ‘nezavisni’ bi mu i te kako dobro došli, njihove stranice i talasi bili su puni vojvodinih smelih ‘antirežimskih’ izjava. Kada bi ga ‘najveći kriminalac u Srbiji’ ponovo primio u službu i otvorio mu ekrane državne televizije i stranice režimskih glasila, ti isti nezavisni mediji bi za vojvodu preko noći postajali leglo unutrašnjeg neprijatelja u opakoj sprezi sa spoljnim.

Tako je vojvoda ne tako davno gostovao i u Danasu, a prekjuče je u Narodnoj skupštini obelodanio kako je list kome je na pune dve stranice izlagao svoja stanovišta zapravo ‘plaćenički’ i da je nedavno od Sorosa primio 500 hiljada dinara. Kamo sreće da je tvrdnja tačna ali je, na žalost, bar u pogledu sume kojim nas je vojvoda u ime Sorosa galatno častio, proizvoljna. Kao što su proizvoljne bile i vojvodine svojevremene izjave da će, kada on uđe u vladu, penzije i plate u ovoj nesrećnoj zemlji biti isplaćivane na vreme. A one nikad nisu bile neredovnije nego otkako vojvoda sedi u fotelji potpredsednika vlade. Ali zato njegov superluksuzni časopis izlazi redovno. I deli se besplatno. Vojvodina usta inače su najskuplja na Balkanu a i šire. Njegove pretnje već su oterale iz Beograda mnoge predstavnike stranih humanitarnih organizacija koje su hranile i odevale nesrećnike koje je on lagodno zaboravio otkako je na vlasti. I za kraj da vojvodi poručimo da mu ‘nezavisni’ još mogu zatrebati. Drugim rečima, ‘Doviđenja u Karlobagu’ koji je on, kao što je poznato, zajedno s Karlovcem i Viroviticom, još pre neku godinu ‘oslobodio’ i pripojio srpskoj matici.“ (7. oktobar 1998)

U intervjuu Politici, savezni sekretar za informisanje Goran Matić je naglasio:

„Dugujemo veliku zahvalnost svim medijima koji su u najvećem broju objektivno izveštavali. Jedan deo, istina manji, odigrao je nečasnu ulogu, a igra je i danas. Kao najekstremnije slučajeve, naveo bih podgoričke Vijesti, Našu borbu, Danas i još neke. Prema sadržini njihovih napisa, rekao bih da bi bilo bolje da izlaze na albanskom jeziku.“ (12. oktobar 1998)

Nastavlja se