TRAGOM - Sindikati zdravstva uvereni da nedavno potpisani Posebni kolektivni ugovor neće ostati „mrtvo slovo na papiru“

Veća prava medicinarima

Autor: Jasmina Tomašević

Plaćen rad nedeljom, široka paleta plaćenog odsustva, otpremnine, obrazovanje i usavršavanje zaposlenih - neka su od pitanja oko kojih, posle donošenja Posebnog kolektivnog ugovora (PKU) u zdravstvu, medicinare više neće „boleti glava“.

Goran Dejanović, sekretar Granskog sindikata zdravstva Nezavisnost, kaže za Danas da je, u suštini PKU dobro urađen, tako da će moći da se primenjuje u ustanovama čak i bez potpisivanja pojedinačnog ugovora sindikata sa poslodavcem. Dejanović ističe da je predviđeno formiranje komisije koju će činiti predstavnici ugovarača koja će pratiti sprovođenje PKU.

Sve sporne situacije koje se jave, biće prijavljivane komisiji, koja će potom davati svoje tumačenje. U slučaju drastičnog kršenja prava zaposlenih, nadležna je inspekcija rada, tako da će, ako se slučaj ne reši „za stolom“, imati i sudski epilog. PKU ne sadrži „tarifni deo“ - koeficijenti su, zasad, regulisani uredbama, a Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama Vlada je uputila Skupštini Srbije radi donošenja po hitnom postupku. Koeficijenti su i bili „glavni kamen spoticanja“, zbog čega su pregovori oko kolektivnog ugovora trajali čak osam godina.

- Vlada nije pristajala da se plate urede kolektivnim ugovorom. Bilo je „uzmi ili ostavi“. Što se tiče zakona, 2001. svi sindikati u javnom sektoru suprotstavili su se donošenju takvog zakona koji je predviđao platne razrede i grupe koji su bili nepovoljni po zaposlene u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. S druge strane, par godina unazad, došlo se do izbalansiranih koeficijenata na osnovu grupa poslova i stručne spreme, tako da sada ne bi trebalo da bude problema sa ustanovljavanjem platnih razreda i grupa, smatra Dejanović.

Međutim, nedavno je Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti zatražio je da se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koji je vlada uputila Skupštini Srbije radi donošenja po hitnom postupku, ne stavlja u skupštinsku proceduru.

Bezbednost i zaštita u prvom planu

Prelaznim i završnim odredbama Sporazuma predviđa se da učesnici ugovora u roku od godinu dana utvrde jedinstvene kriterijume za procenu poslova sa povećanim rizikom, koji će imati skraćeno radno vreme. Poslodavac je dužan da, godinu dana od stupanja na snagu jedinstvenih kriterijuma, uskladi akt o proceni rizika. Čak 33 od ukupno 153 člana PKU bave se tematikom bezbednosti i zaštite na radu. To je naročito važno. ako se ima u vidu da u čak 95 odsto ustanova nije urađena procena rizika, iako su to bile obavezne da učine do 2007, prema Zakonu o zaštiti i bezbednosti na radu. Po donošenju PKU to će sada morati da učine.

Odredbe u korist zaposlenih

Član 12. obavezuje poslodavca da početkom svake kalendarske godine dostavlja reprezentativnim sindikatima spisak zaposlenih i, na zahtev sindikata, obaveštava o prijavljivanju novih radnika. U nekim ustanovama do sada su radnici zapošljavani i bez saglasnosti Ministarstva zdravlja, čime se stvarao „višak“ zaposlenih, što je umanjivalo plate. To je pravilo problema i sindikatima koji treba da štite interese radnika.

Član 25. reguliše obavezu poslodavca da snosi troškove obaveznog stručnog usavršavanja. U proteklom periodu problem je predstavljalo i obrazovanje i stručno usavršavanje koje je predstavljalo udar na džep zaposlenih.

Član 38. „vraća“ skraćeno radno vreme, koje je za pojedine grupe poslova ranije prestalo da važi. U narednih godinu dana PKU je obezbedio da se vrati skraćeno radno vreme za određene grupe poslova (npr. 30 sati nedeljno za rad u angio salama ili sa otvorenim izvorima jonizujućeg zračenja, a 36 sati za intenzivnu negu i psihijatriju).