Najosetljivije akcije banaka

Kraj prethodne nedelje obeležio je pokazatelje promena kretanja vrednosti indeksa Beogradske berze zelenom bojom. Izgledalo je da je negativan trend, koji je započeo krajem januara, uzrokovan pre svega na domaćoj političkoj sceni, ali i trendovima na svetskim tržištima. Dodatni optimizam, na pocetku meseca, iako ne veliki, ulio je rast vrednosti BELEXSENTIMENTA – pokazatelja tržišnih očekivanja učesnika na domaćem tržištu kapitala. Iako je ovaj pokazatelj i dalje u »crvenoj zoni« njegov rast od oko 13 poena u odnosu na februarsku vrednost ukazivao je da tržišni učesnici ipak naslućuju kraj negativnog trenda.

I svetske berze u „crvenom“

Pad indeksnih pokazatelja bio je prisutan i na razvijenim svetskim tržištima. Finansijski servisi širom sveta opravdanje za ovakva kretanja nalaze u »lošem zdravlju« svetske ekonomije, pre svega, u drastičnom skoku cena nafte i zlata, kao i evra u odnosu na američki dolar. Tome treba dodati i inflatorna očekivanja na svetskom tržištu, potencijalni rast nezaposlenosti, nastavak hipotekarne krize na tržištu Sjedinjenih Američkih Država, kao i snižavanje rejtinga jedne od najvećih kompanija za osiguranje kredita – CIFG Guaranty. Grafikoni najreprezentativnijih evropskih i svetskih indeksa, praktično su identični – nagli pad vrednosti krajem januara, lagani oporavak ili stagnacija tokom februara, ali i ponovna, negativna korekcija u periodu od 3. marta. Preovlađujuća boja na servisima svestkih berzi u petak, 07. marta takođe je bila crvena.

Prva martovska nedelja, nije donela ništa dobro indeksima BELEX15 i BELEXLINE. Indeks BELEXLINE je svih pet radnih dana prethodne sedmice beležio negativan trend, dok je vrednost indeksa BELEX15 porasla jedino u petak, 07. marta. Najveća dnevna negativna promena vrednosti indeksa zabeležena je u četvrtak. Tog dana je indeks BELEX15 zabeležio pad od 4,85 odsto, dok je vrednost indeksa BELEXLINE umanjena za 2,54 odsto. Na nedeljnom nivou, pad vrednosti indeksa BELEX15 iznosila je 146,92 poena, odnosno 7,03 odsto, dok je vrednost indeksa BELEXLINE pala za 156,94 poena (4,49 odsto). Takođe, petak, 07. mart donosi i najniže vrednosti pokazatelja Berze u poslednjih godinu dana, i »vraća« nas na kraj januara 2007. godine, kada su vrednosti indeksa bile upravo na tom nivou.
Od ukupno 247 emisija akcija kojima se trgovalo, porast cene na nedeljnom nivou zabeležilo je 41 emisija, dok su hartije koje se nalaze na listingu A Berze, imale trend dnevnog i nedeljnog kretanja cena jednak kretanju indeksa Berze. Ohrabrujući podaci dolaze jedino iz ugla posmatranja dnevnog obima prometa, kao i učešća straniih investitora. U periodu od 3. do 7. marta, prosečan dnevni obim prometa uvećan je u odnosu na prethodnu nedelju – iznosio je 285,2 miliona dinara (3,4 miliona evra). Iako 27,3 odsto ovonedeljnog prometa čine blok transakcije (Žitomlin a.d. Beograd i Imtel RTV a.d. Beograd), činjenica je da je dnevni prosek trgovanja akcijama uvećan u odnosu na kraj februara ove godine. Strani investitori su ostvarili 63 odsto nedeljnog trgovanja akcijama, i to, praktično jednak iznos na kupovnoj na prodajnoj strani ovim hartijama od vrednosti.
Nepobitna je činjenica da na negativan trend na Beogradskoj berzi nužno utiču dešavanja u okruženju, politička i ekonomska situacija, ali i dešavanja na svetskim tržištima koja mogu dati dodatna obrazloženja za, ako ne smer, a ono, barem intentzitet nastalih promena. Indeksi berzi u okruženju, počev od, nama najbližih za poređenje, zemalja bivše Jugoslavije, pa do Bugarske, Rumunije i Mađarske, beleže negativnu promenu vrednosti na nedeljnom nivou. Rast vrednosti u dva dana u toku prethodne nedelje zabeležio je jedino indeks Zagrebačke berze – CROBEX, ali i dalje sa ukupnom nedeljnom negativnom promenom vrednosti i uz relativno nizak obim trgovanja. Interesantno je napomenuti i da su svi indeksi berzi zemalja bivše SFRJ zabeležili pad vrednosti tokom februara, a veći pad BELEX15 u februaru su zabeležili indeksi BIRS (Banja Luka), CROBEX (Zagreb) i SASX-10 (Skoplje).
Inflacija i inflatorna očekivanja imaju negativan uticaj na kretanje cena akcija, pa samim tim i indeksa. Analize upozoravaju da najviše i najbrže reaguju akcije banaka. Istovremeno, praksa pokazuje da, na svetskim tržištima, inflatorna očekivanja dovode do rasta cena plemenitih metala. Inflacija primorava na restriktivnu monetarnu politiku, što vodi smanjivanju realne stope rasta, a prenosi se i na smanjivanje očekivane dobiti preduzeća. Sa rastom inflacije, raste i percepcija rizika od strane investitora i oni su spremniji da ulažu u sirovine ili druge robe za koje očekuju da će doneti »zaštitu« njihovim uloženim sredstvima. Ali, jednom započeti trend na tržištima, uvek je i pod značajnim uticajem psiholoških faktora, koji ponekad mogu značajno uticati na ukupna kretanja na tržištu kapitala.