Sreća naša te srpski olimpijski sportisti nisu osvojili četrdeset medalja, što se lako moglo dogoditi da nije bilo sudijske opstrukcije, srbomržnje i nesportskog odavanja seksu uoči bitnih takmičenja. Ne znam kako bi se izborili sa tolikom količinom zlata, zlata vrednog srebra i zlata vredne bronze.
Belaj bi bio veći. Osim toga, niko nije slušao sportske novindžije. Srpski sportski novinari su i lepo i blagovremeno upozoravali srpski sportski narod i senat da bludne radnje pogoduju samo streljaštvu, dočim ostalim, pogotovo kolektivnim sportovima, odmažu. Ali mladost – ludost, hormoni su presudili. I eto nas tamo gde smo se, uz pomoć bivših jugoslovenskih atleta našli. Kod magične cifre 103.
Dobro, znao sam da će pasti doček „naših sportista“ i „naše zlatne Milice“, ama nisam očekivao da će se histerija vozdići do Đokovićevih pobedonosnih visina. Nije da potcenjujem dostignuća sportskih pregalaca, mada intimno mislim da su se mogli baviti i probitačnijim stvarima, ali sveopšta histerija je nadmašila moja očekivanja. Histeriji je, izgleda, podlegao i Panović. Naslovne strane „Danasa“ ovih su dana sve sličnije naslovnicama „Sportskog žurnala“. Superlativi, hiperbole, disanje cele nacije jednim plućima, pozivi na pokajanja zbog nedomaćinskog i nepatriotskog tretmana „zlatne Milice“, pozivi na kolektivnu odgovornost, podsećanja da smo „Milici svi dužni“. Čekajte, more, malo! Oprezno sa teškim rečima. Koji to MI? Nemojmo nas sve trpati u isti koš. Ja, recimo, mladoj dami ništa nisam dužan, a sada, nakon novindžijskog toplog zeca, osećam izvesnu krivicu. Ništa nisam odvojio od usta da bi nas „zlatna Milica“ okitila zlatom.
Ne bih, vala, odvojio ni dinar, sve da sam unapred znao da će „zlatna Milica“ osvojiti zlato vredno dijamanta. Sportom se, tako bar ja smatram, ljudi bave na svoju odgovornost i smatram da sami treba da obezbede sponzore, a jok da raspisuju zajmove za preporod Srbije. Upravo kao i svi ostali. Ono jeste, ima sportova u koje naša država iz koristoljublja upumpava puno para, stvar je lične odluke hoćeš li biti fudbaler ili „strelac“, zove li se to tako, nemojte za to, drugovi novindžije, odgovornost prebacivati na cjelinu. Jer vođe cjeline jedva čekaju da navratite vodu na njihovu vodenicu. A vi, drugovi i drugarice, medaljama ovenčani sportisti naše zemlje ponosne, porazmislite malo zbog čega tako zdušno navraćate vodu na vodenicu gospode koja vam ne da ni kintu za pripreme, a posle se kiti vašim zlatnim, srebrnim i bronzanim perjem.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
