Šta pokazuje godišnji izveštaj Sektora unutrašnje kontrole MUP-a u odnosu na prethodne?

Prema izveštaju za prošlu godinu, SUK je otkrio 307 krivičnih dela koje su izvršili policijski službenici i povodom toga je podneto 210 krivičnih prijava. Manje od polovine ovih krivičnih dela spada u ona vezana za korupciju, dok ostatak čine krivična dela koja se vode kao ostala.

Od koruptivnih krivičnih dela najviše je zloupotreba službenog položaja – čak 120, dok je za primanje mita napisano svega 20 prijava.

Kada je o ostalim krivičnim delima reč, u ovom izveštaju je napisano da je većina tih dela falsifikovanje isprave.

Međutim, za razliku od izveštaja iz 2023. i 2024. godine, SUK u poslednjem nije napravio tabelu ostalih krivičnih dela, gde su pobrojana sva koja spadaju u tu kategoriju.

Ono što je zanimljivo, naročito za 2024. godinu, jeste da je SUK podneo samo tri krivične prijave za krivično delo zlostavljanje i mučenje.

Ovo krivično delo uglavnom i vrše policajci, odnosno ukoliko dođe do prekomerne upotrebe sile, to se uglavnom vodi kao navedeno delo.

Isto toliko prijava za zlostavljanje i mučenje SUK je podneo i 2023. godine, dok je javnost za 2025. godinu uskraćena za ovaj podatak, iako su protesti na kojima je dolazilo do intervencije policije nad građanima bili na desetine puta, a video snimcima je dokumentovano više slučajeva gde se očigledno vidi da policajci prekomerno upotrebljavaju silu.

Kada su preventivne mere u pitanju, SUK je naveo koliko je ove godine sproveo testova integriteta, koji predstavljaju niz operativnih mera i radnji kako bi se ustanovilo da li neki policajci imaju bliske veze sa licima iz kriminogene sredine ili obavljaju neke poslove koji su nespojivi sa službom.

Ukupno je sproveden 81 test integriteta, od čega sedam sa negativnim rezultatom. U 2024. godini sprovedena su samo 23 testa, ali je čak 11 bilo negativno, dok je 2023. godine sprovedeno 26 testova od kojih je osam bilo negativno.

Za sve zaposlene u ministarstvu koji su prošli negativno na testu integriteta inicirano je pokretanje disciplinskih postupaka za tešku povredu službene dužnosti.

Ipak, ako se uzme u obzir da u MUP-u radi oko 40.000 ljudi (nezvaničan podatak), čak i u 2025. godini, kada je urađeno mnogo više testova integriteta, to u procentima iznosi svega 0,2 odsto testiranih.

U izveštaju od prošle godine navodi se i koliko je policijskih rukovodilaca prijavilo novostečenu imovinu ili promenu imovinskog stanja.

Prošle godine SUK-u je prijavljeno 1.447 promena imovinskog stanja i 50 novih prijava imovine rukovodilaca i lica koja sa njima žive u zajedničkom domaćinstvu. Tokom 2024. godine SUK-u je prijavljeno čak 957 novih prijava imovine rukovodilaca u MUP-u, a 2023. godine 1.016 prijava.

Za one rukovodioce za koje je SUK utvrdio netačnost u prijavama upućeni su izveštaji Kabinetu ministra kako bi se protiv njih preduzeli postupci.

Ko je u MUP-u dužan da prijavljuje imovinu?

Inače, promenu imovinskog stanja SUK-u su, prema Pravilniku o načinu kontrole i prijave promene imovnog stanja u MUP-u, dužni da prijave samo rukovodioci strateškog, visokog, srednjeg i operativnog nivoa, kao i drugi zaposleni u MUP-u na visokorizičnim radnim mestima utvrđenim analizom rizika od korupcije.

Oni su dužni da prijave promene imovnog stanja čija vrednost prelazi iznos godišnje prosečne zarade bez poreza i doprinosa, na posebnom formularu koji se naziva imovinski karton. Te podatke SUK kasnije proverava sa realnim stanjem i, ukoliko postoje neslaganja ili se utvrdi da imovina i promena imovinskog stanja nisu prijavljene, podnose se odgovarajuće disciplinske i druge mere.

Svi ostali zaposleni u MUP-u nisu dužni da prijavljuju svoju imovinu.

Što se tiče iniciranja disciplinskih postupaka, brojke za sve tri godine kreću se oko iste cifre – između 280 i oko 350 inicijativa.

Najveća manjkavost ovih izveštaja je u tome što se nigde ne razdvajaju krivična dela koja su izvršili rukovodioci u MUP-u i ona koja su izvršili zaposleni na izvršilačkim radnim mestima, pa se iz njih ne može videti da li je korupcija rasprostranjenija u vrhu MUP-a ili u nižim slojevima. Isto je i sa testovima integriteta, pa tako iz ovih izveštaja ne možemo videti koliko je rukovodilaca bilo podvrgnuto ovakvom testu.

Iako su ovi godišnji izveštaji nabijeni brojkama i statistikom, SUK i dalje nije rešio najveće afere koje su potresle MUP poslednje dve godine.

Još uvek nije razrešen slučaj ubistva Dalibora Dragijevića u stanici u Boru, koji je bio osumnjičen kao pomagač u ubistvu devojčice Danke Ilić. Odgovornih nema ni za prebijanje penzionera Ilije Kostića iz Novog Sada, kome je nakon dobijenih batina u policijskoj stanici odstranjen testis.

Slučaj policijske brutalnosti koji se dogodio prošlog leta u Valjevu takođe nije rešen, a nedavno je ovaj slučaj preuzelo Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Pored ovih slučajeva, nisu razrešeni ni manji incidenti gde je prilikom protesta dokumentovana policijska brutalnost nad građanima.

Svi ovi slučajevi spadaju pod nadležnost SUK-a, a najčešći problem je taj što SUK odbija da postupa po nalozima postupajućih tužilaštava kada je u pitanju prikupljanje dokaza i drugih istražnih radnji koje bi trebalo da se sprovode.