Siniša Carević za Danas: Revizija diploma, provera imovine i lustracija ključni za reformu MUP-a

Kao prvu stvar koju bi bilo potrebno uraditi u sklopu reforme MUP-a, prema njegovom mišljenju, jesu provera imovine svih rukovodilaca strateškog nivoa rukovođenja, pokretanje postupaka i utvrđivanje odgovornosti kod svih koji su učestvovali u vršenju krivičnih dela.

„Revizija diploma je neophodna jer postoji sumnja da veliki broj rukovodilaca poseduje neadekvatno obrazovanje za obavljanje policijskih poslova. Za rad u policiji primat treba da imaju Policijska akademija, Pravni i Ekonomski fakultet, kao i tehnički fakulteti za rad u forenzičkim centrima i na poslovima koji nisu direktno vezani za operativni rad. Takođe, neophodno je poboljšati materijalni status policajaca koji obavljaju poslove sa srednjom stručnom spremom, jer danas postoji velika razlika u primanjima u odnosu na policijske službenike koji su na rukovodećim radnim mestima. Upravo tu MUP ima najveći problem i nedostatak ljudstva, jer, između ostalog, mladi ne žele da rade taj posao i zbog malih primanja“, kaže Carević.

On smatra da je neophodno formiranje tužilačke policije koja bi bila direktno podređena tužiocu za organizovani kriminal i korupciju, što bi omogućilo kvalitetnije istraživanje takvih krivičnih dela i efikasniji rad samog tužilaštva.

„Takva rešenja postoje u svetu i pokazala su se kao veoma dobra“, naglašava naš sagovornik.

Građani su poslednjih godina skloni stavu da kolektivizuju odgovornost policajaca, ali Carević kaže da su u MUP-u većina časni i stručni policajci, koji bi sutra mogli da vode modernu i profesionalnu policiju.

„Oni jesu u ovom trenutku skrajnuti, mnogi su razočarani u sistem, ali ih treba ohrabriti da se jednog dana uključe u reformu. To su policajci koji iza sebe imaju ogromno iskustvo, znanje i koji su sada u punoj snazi, gde mogu dati jedan maksimum u svakom smislu, od profesionalnog do ličnog angažovanja“, navodi on.

Sektor unutrašnje kontrole (SUK) mnogi vide kao najvećeg krivca što se slučajevi represije nad građanima i umešanost visokih rukovodilaca policije u organizovani kriminal ne rešavaju. Carević napominje da SUK treba da bude ključni subjekat u kontroli policije, kako kroz preventivne, tako i kroz represivne mehanizme.

„Za početak mora da se oslobodi uticaja politike. Jedno od rešenja može biti i drugačiji način postavljanja načelnika sektora, da se on bira kroz javni konkurs uz ispunjenost strogih uslova koji se tiču obrazovanja i radnog iskustva. To bi stvorilo uslove da se na takav konkurs prijavi neko ko je izvan sistema i uticaja politike i samog ministra unutrašnjih poslova, a ko opet poseduje dovoljno znanja, integriteta i spremnosti da se suprotstavi kriminalu u policiji“, kaže Carević.

Ovaj bivši inspektor i advokat je na studentskom protestu rekao da ima saznanja da se policajcima daju na potpis službene beleške koje nisu oni napisali, a koje sadrže lažne tvrdnje o tome da su tokom protesta napadani od strane studenata i građana.

On objašnjava koje mehanizme policajci imaju na raspolaganju kako bi sprečili ovakve zloupotrebe i odbili nezakonita naređenja.

„Vrlo jednostavno, tako što će to odbiti, o tome obavestiti svoje nadređene, SUK i tužilaštvo. Zakon o državnim službenicima u čl. 18 propisuje da je državni službenik dužan da izvrši usmeni nalog pretpostavljenog, izuzev ako smatra da je nalog suprotan propisima, pravilima struke ili da njegovo izvršenje može da prouzrokuje štetu, što saopštava pretpostavljenom. Državni službenik dužan je da odbije izvršenje usmenog ili pismenog naloga ako bi ono predstavljalo kažnjivo delo i da o tome pismeno obavesti rukovodioca, odnosno organ koji nadzire rad državnog organa ako je nalog izdao rukovodilac“, objašnjava Carević.

On dodaje i da Zakon o policiji propisuje da je policijski službenik dužan da izvrši sva naređenja nadređenog policijskog službenika izdata radi obavljanja policijskih poslova, osim onih kojima se naređuje izvršenje radnje koja predstavlja krivično delo.

„Navoditi u službenoj belešci ili podnetoj krivičnoj prijavi da vas je građanin gađao nekim predmetom ili napao, a znate da se to nije desilo, da to niste videli i da niste oštećeni, klasičan je primer krivičnog dela lažnog prijavljivanja. Stičem utisak da mladi policajci nedovoljno poznaju ove zakonske odredbe, iako su to morali da nauče prilikom polaganja državnog ispita. Ne treba da se plaše, možda će u jednom trenutku biti izloženi i disciplinskom progonu, ali zakon je na njihovoj strani“, poručuje on.

Carević kaže da će lustracija u MUP-u biti neophodna, ali da se ona ne sme pretvoriti u osvetu.

„Svaki sistem koji je ogrezao u korupciju, kriminal i uticaj politike mora proći fazu lustracije, ali koja ne treba da znači osvetu, već da se zasniva na jednom strogo definisanom mehanizmu kontrole svakoga ko je prekršio zakon. Kada se to desi, kada građani vide da je neko odgovarao zato što je kršio zakon, ljudska prava, da uniforma i značka ne mogu biti paravan za nezakonito postupanje, onda će se stvoriti uslovi da i oni koji žele da rade u policiji shvate da je to zanimanje koje podrazumeva čast i integritet, a ne nešto što će vam omogućiti zloupotrebe zarad lične koristi. Time će se ujedno povratiti i poverenje građana u policiju“, kaže Siniša Carević.