Vučićev VJT u službi ispiranja mozga

Istina, svi smo donekle bili svesni da se od objektivne istrage o zvučnom topu možemo pozdraviti čim je slučaj iz TOK-a pripao Vučićevom Višem javnom tužilaštvu. Ipak, banalnost opstruisanja istrage kojoj smo svedoci od juče pokazuje da tužilaštvo ni kada je poverenje javnosti već urušeno ne propušta priliku da ga dodatno potkopa.

Vrhunac apsurda stigao je u petak, najpre kroz saopštenje VJT-a, a potom i skandaloznim gostovanjem tužioca Miodraga Markovića na RTS-u.

Naime, sada su studenti u blokadi glavni osumnjičeni za „simuliranje upotrebe zvučnog topa“ na protestu 15. marta (šta god to značilo), a tužitelj Marković na javnom servisu preti otprilike svima – studentima koji su učestvovali na plenumima, medijima i novinarima koji su pisali o zvučnom topu, osobama koje su vesti delile na društvenim mrežama, i najbolesnije od svega, građanima koji su se javljali lekarskim timovima zbog posledica zvučnog oružja.

Dakle, ako ste imali glavobolje ili vam je ne daj bože stao pejsmejker zbog, prema rečima tužilaštva, „simulacije zvučnog topa“ i vi ste učestvovali u „pokušaju građanskog rata“. Među „blokaderima“ nema povlašćenih.

Očigledno je da Vučiću i kompaniji ispiranja mozga nikad dosta – glavni poltroni Ana Brnabić i Ivica Dačić prvi su „skočili“ da ovu nazovi istragu iskoriste da optuže studente za pokušaj pokretanja građanskog rata.

Ironično je kako Dačić menja priču kako dune vetar, s obzirom da je on opovrgnuo Vučićevu priču da policija na prvom mestu uopšte nema zvučni top.

Iako dokaza apsolutno nema i iako su studenti rekli da se sporni plenum odnosio na potencijalne bezbednosne rizike tokom 24-časovne blokade Autokomande 27. januara prošle godine, Brnabić je ovo protumačila ne samo kao pokušaj građanskog rata, već i kao dvomesečni plan ubistva Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Kao što smo i navikli, dežurna žrtva mora i biće samo predsednik republike – ipak su Vučića tukli policajci svakom prilikom, zvučni top je njega ugrozio, stalno neko hoće da ga ubije, a opet ni dlaka s glave mu nije pala u Srbiji za svih 14 godina diktature.

Evidentno je da ovo nije priča o zvučnom topu – tužilaštvo ne interesuje šta se desilo 15. marta, očigledno je samo da ne mogu da poriču da se nešto dogodilo kao ranije, ali pravu istinu i istragu nećemo doživeti sve do pada ovog zločinačkog režima.

U državi u kojoj je istina najveći neprijatelj vlasti, tužilaštvo je postalo saučesnik režima.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.