MUP tvrdi da test integriteta nije bilo moguće sprovesti nad Milićem jer je načelnik, stručnjaci kažu – besmislica

Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će se doneti poseban zakon koji će policajcima zabraniti da obezbeđuju i imaju prijateljske odnose sa kriminalcima, nakon hapšenja Milića u vezi sa ubistvom Aleksandra Nešovića, gde je osumnjičen za neprijavljivanje ovog ubistva, izazvala je brojne polemike u stručnoj javnosti, jer i postojeći Zakon o policiji to zabranjuje, a propisan je i način na koji je to moguće sprečiti.

Taj način otkrivanja nezakonitih radnji policijskih službenika naziva se test integriteta i sprovodi ga SUK.

On je definisan posebnim članom Zakona o policiji, kao i Pravilnikom o sprovođenju testa integriteta.

Ova radnja podrazumeva da pripadnici SUK-a prikriveno simuliraju situacije u kojima bi policajac koji je predmet testa integriteta trebalo da postupa i primenjuje policijska ovlašćenja, kako bi se ustanovilo da li, primenjujući svoja ovlašćenja, ista zloupotrebljava ili ih koristi za sticanje nezakonitih privilegija, vršenje koruptivnih dela ili ostalih protivpravnih radnji, kao što je, između ostalog, obezbeđivanje kriminalaca i prikrivanje njihovih krivičnih dela.

Prostim rečima, on služi kao indikator za pokretanje predistražnog postupka, a da bi se neki policajac podvrgao testu, morale bi da postoje indicije da se budući predmet testiranja bavi nekim nezakonitostima.

Pripadnicima SUK-a je dozvoljeno da testiranje video i audio dokumentuju, bez znanja testiranog.

Ukoliko je rezultat testa negativan, odnosno ukoliko pripadnici SUK-a pribave dokaze da testirani vrši neke protivzakonite radnje, test integriteta može se koristiti za pokretanje disciplinskog, ali i krivičnog postupka, što za posledicu može imati i prestanak radnog odnosa u MUP-u.

Kako je Veselin Milić i pre slučaja „Senjak“ često dovođen u vezu sa brojnim aferama u MUP-u, a kasnije se i ispostavilo da ima bliske i prijateljske odnose sa licima iz kriminogene sredine, naša redakcija je poslala pitanje da li je SUK u poslednjih pet godina nad Milićem sprovodio test integriteta.

Iz MUP-a nam je odgovoreno da nad Milićem nije sprovođen test integriteta, ali je obrazloženje zbog čega nije rađen veoma zanimljivo.

U obrazloženju stoji da zbog funkcije koju je Milić obavljao nije bilo moguće izvršiti test integriteta, iako zakon jasno kaže da se ova radnja može primeniti na svakog zaposlenog u MUP-u, bez navedenih izuzetaka.

„Pojašnjavamo da test integriteta predstavlja kontrolu reakcije policije i postupanja zaposlenog u simuliranoj situaciji koja mora biti identična radnim aktivnostima zaposlenog. Kod policijskih službenika koji neposredno primenjuju policijska ovlašćenja moguće je konstruisati situaciju koja odgovara njegovim uobičajenim poslovima. Međutim, radne aktivnosti načelnika policijske uprave nisu pretežno neposredne, već se, pored ostalog, sastoje u rukovođenju, izdavanju naloga, koordinaciji rada većeg broja organizacionih jedinica itd., te potencijalni test integriteta ne bi mogao biti verna simulacija radnih aktivnosti načelnika policijske uprave“, stoji u objašnjenju MUP-a.

Sagovornici Danasa se ne slažu sa ovim objašnjenjem i ocenjuju ga kao apsurdno, jer prema ovakvom objašnjenju zakon nije isti za sve niti se primenjuje nad svima.

Stupar: MUP proceduru testa integriteta izvrgao ruglu

Advokat i bivši policijski inspektor Goran Stupar kaže za Danas da je ovim objašnjenjem jasno da je MUP proceduru testa integriteta bukvalno izvrgao ruglu.

„Zamislite da se jedan policajac, jedan pomoćnik komandira ili inspektor u kriminalističkoj policiji, koji su u praksi puki izvršioci neposrednih ili posrednih naredbi načelnika policijskih uprava, podvrgavaju testu integriteta, a onaj čije naredbe se izvršavaju izuzet je od toga. Praksa je pokazala da su upravo načelnici policijskih uprava značajan generator nezakonitih, da ne kažem kriminalnih, radnji“, kaže Stupar.

On podseća na primere dva bivša načelnika Policijske uprave u Novom Sadu.

„Setimo se Milorada Šušnjića, koji je osuđen na četiri godine zatvora, i Slobodana Malešića, protiv koga je postupak u toku, a sličnih primera je bilo i ranije. Infantilno je obrazloženje MUP-a da se ne mogu verno simulirati situacije radnih aktivnosti načelnika. Evo im ideje za simulaciju situacije na primeru prethodno imenovane dvojice načelnika, kud ćete bolji primer“, navodi on.

„Ja bih pre rekao da je zapravo ceo MUP simulacija jednog državnog organa koji bi trebalo da se stara o ličnoj i imovinskoj sigurnosti građana, a zapravo je poslednjih godina postao Meka za udomljavanje podobnih kadrova i njihovih ljubavnica, dok bezbednost građana više nije ni u prvih deset prioriteta“, zaključuje Stupar.

Simonović: Priznanje sistemskog mraka

Bivši inspektor SBPOK-a Predrag Simonović kaže za Danas da je očigledno da postoje dokumenti koji su zapravo školski primer nečega što može da se nazove „priznanje sistemskog mraka“.

„Kada se pravne formulacije ogole, MUP potpunu nemoć i nefunkcionalnost države prema zaslužnim pojedincima pokazuje tako da su pred zakonom ‘svi jednaki, samo su neki jednakiji’. MUP je ovim objašnjenjem poslao poruku koja glasi: ‘Postoji zakon, ali ne može uvek da se primenjuje i kako to ne možete da shvatite'“, kaže Simonović.

On i sam veruje da je veoma teško izvršiti test integriteta nad visoko pozicioniranim starešinama.

„Kako, na primer, simulirati situaciju da načelnik miri zavađene strane odranije poznate policiji. Mnogo je lakše, na primer, izvršiti finansijsku istragu i utvrditi nesklad između plata i nekretnina u posedu. Takođe, veoma bi teško bilo simulirati da se pripadnik neke od specijalnih jedinica odvede kod nekog kontroverznog biznismena i da brine o njegovoj bezbednosti, a da se za to vreme vodi na svom radnom mestu“, objašnjava.

On dodaje da je očigledno da je problem sistemske prirode.

„Malo je nejasno i ko bi mogao da sprovodi test integriteta nad pripadnicima SUK-a ili, ne daj Bože, nad njihovim starešinama“, navodi on.

Dumanović: Zakon je jasan, svi u MUP-u su podložni testu integriteta

Još jedan policajac u penziji, Milan Dumanović, kaže za Danas da u Zakonu o policiji i članu koji reguliše test integriteta ni jednim slovom nije navedeno da ne može da se vrši prema bilo kom rukovodiocu, dakle organu.

„Tako da taj odgovor ne stoji. Zakon je jasan, s tim što ga oni tumače kako njima odgovara da bi se zaštitili“, kaže Dumanović.

On smatra da Milić ne da je mogao, već da je morao biti predmet testa integriteta.

„Međutim, njima je lakše da ponovo izjave neku neistinu i da je tako predstave kao svoju istinu, jer će se svaki dalji pokušaj da se dođe do informacije od njih završavati istim odgovorom, i to će tako da traje u nedogled. Na tome ovaj sistem počiva i to će trajati dokle god ga ne budemo potpuno promenili“, navodi naš sagovornik.

Dumanović ukazuje da SUK ovakvim objašnjenjem poručuje običnim policajcima da ne postoji da bi procesuirao rukovodioce, već isključivo izvršioce.

„Makar i sto puta bili u pravu, svaka borba tih izvršilaca da nateraju svoje rukovodioce da rade po zakonu rezultiraće time da oni budu na udaru SUK-a, jer rukovodioci u MUP-u nisu postavljeni da štite zakon, oni su postavljeni da štite onog ko ih je postavio“, kaže Dumanović.