Puštanje Veselina Milića iz pritvora otvorilo nova pitanja: Da li je slučaj od početka trebalo da vodi TOK?

Dok je Veselin Milić već ranije oslobođen jednog krivičnog dela – pomoć počiniocu – 12. juna mu je produžen pritvor zbog dela Neprijavljivanje počinioca, za koje se i dalje tereti, ali i zbog opasnosti da bi na slobodi mogao da uništi, sakrije ili falsifikuje dokaze.

Zbog navedenog, postavljaju se pitanja da li bi Vrhovno javno tužilaštvo moglo da prekvalifikuje slučaj Senjak kako bi pripao nekom drugom tužilaštvu, na primer Tužilaštvu za organizovani kriminal, i da li bi zbog toga postojale veće šanse da Milić pravedno odgovara.

Inspektor SBPOK-a u penziji Predrag Simonović postavlja pitanje da li su ljudi iz UKP-a, koji su pisali krivičnu prijavu, tužiocu dostavili tačne podatke kada je u pitanju Veselin Milić.

„Kakav god da je njegov lik i delo, postavlja se pitanje da li krivična prijava nije samo loše napisana, već da li sadrži podatke koji nisu tačni. Krivično delo koje je ostalo na teret Miliću jeste Neprijavljivanje krivičnog dela, sećam se da je njegov advokat nekoliko dana kasnije izjavio da je Milić sačinio službenu belešku i dostavio je ljudima iz UKP-a. Čitav sled događaja oko podnošenja krivične prijave je neobičan i otvara pitanje da li postoji eventualni sukob između Milića i nove garniture u UKP-u“, ukazuje Simonović za Danas.

Ističe da govorimo o ozbiljnim operativcima koji godinama rade na istragama ubistava i koji vrlo dobro znaju šta mogu da dokažu, a šta ne.

„Puštanje Milića iz pritvora je u ovom trenutku logičan sled događaja. Dvojica osumnjičenih priznala su izvršenje krivičnog dela, uključujući i osumnjičenog iz Stare Pazove koji je zakopavao bure. Ako je taj deo istrage završen, ako se zna ko je izvršilac i ako u tom delu nema Veselina Milića, onda je očekivano da bude pušten da se brani sa slobode“, smatra Simonović.

Međutim, ističe da ostaje niz otvorenih pitanja – ne znamo da li je Milić uložio žalbu na rešenje kojim je smenjen sa mesta načelnika Policijske uprave.

„Šta ako se na kraju pokaže da ih nije izvršio? Šta ako je pokrenuo upravni spor i Upravni sud usvoji njegovu tužbu? Ne znamo na kojoj je funkciji Veselin Milić danas. Ne znamo da li je protiv njega pokrenut bilo kakav disciplinski postupak“, navodi.

Simonović kaže da ga je od početka čudilo što ovaj predmet nije preuzelo Tužilaštvo za organizovani kriminal.

„Smatram da je TOK trebalo da vodi ovaj slučaj od samog početka i moguće je da bi postupak tada izgledao drugačije. Međutim, TOK je u poslednje vreme bilo izloženo ozbiljnim pritiscima, pa pretpostavljam da je procenjeno da će VJT biti pogodnije za postupanje. Čini mi se da se upravo to i pokazalo“, ističe Simonović.

Dodaje da bi potpuna ironija bila da se, ukoliko se pokaže da nema nikakve veze sa krivičnim delom, Veselin Milić vrati na funkciju koju je ranije obavljao.

„To bi u potpunosti oslikalo stanje u kojem se nalaze naše institucije. Ako se ispostavi da nije odgovoran, država će mu, kao i svakom drugom, morati da isplati naknadu zbog pritvora ako bude utvrđeno da je bio neosnovan. Time se ponovo pokazuje koliko skupo može da košta način na koji institucije vode ovakve postupke. Da sam na mestu Milićevih advokata, tražio bih odgovore na nekoliko vrlo konkretnih pitanja: šta danas tačno postoji od dokaza protiv mog klijenta, da li je protiv njega pokrenut disciplinski postupak, šta piše u obrazloženju njegovog razrešenja, na kojoj se funkciji trenutno nalazi, da li je suspendovan ili nije i da li sutra može da se pojavi na poslu kao policijski službenik. To su pitanja na koja javnost i dalje nema odgovore“, zaključuje Simonović.

Tužiteljka u penziji Jasmina Paunović ne vidi osnov da Vrhovno javno tužilaštvo preuzme ovaj predmet ili ga ustupi drugom tužilaštvu.

„Mesto izvršenja krivičnog dela i stvarna nadležnost pripadaju Višem javnom tužilaštvu. Jedino ukoliko bi se tokom istrage utvrdilo da postoje elementi organizovanog kriminala ili udruživanja radi vršenja krivičnih dela, tada bi eventualno postojala mogućnost da predmet preuzme Tužilaštvo za organizovani kriminal. Do tada ne vidim pravni osnov za takvu odluku“, objašnjava Paunović.

Ne bi je iznenadilo ni da tužilac kasnije donese naredbu o odlaganju krivičnog gonjenja Miliću, odnosno primeni institut oportuniteta.

„Drugi mogući scenario jeste da se protiv njega vodi poseban postupak za krivično delo koje mu se stavlja na teret, paralelno sa postupkom protiv glavnog okrivljenog. U tom slučaju mogao bi da se očekuje sudski epilog“, ukazuje Paunović.

Kada je reč o nadležnosti TOK-a, naša sagovornica ističe da to nije pitanje procene javnosti, već zakona – zakon o nadležnosti i odgovornosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije jasno propisuje u kojim slučajevima postupa to tužilaštvo.

„Ukoliko bi se pokazalo da postoje elementi organizovanog kriminala, tada bi ono bilo nadležno. Da je predmet bio u nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal, postojala bi mogućnost sprovođenja finansijske istrage prema svim okrivljenima, uključujući i Veselina Milića, odnosno ispitivanja njihove imovine i njenog porekla“, navodi Paunović.

Ipak, ocenjuje da bi delotvornije bilo da ovaj predmet vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal, pod uslovom da postoji profesionalna i politička volja za takav pristup.

„S druge strane, posmatrano isključivo kroz pitanje zakonske nadležnosti, Više javno tužilaštvo može da vodi ovaj predmet. Ono je, međutim, dužno da pokaže samostalnost, profesionalni integritet i nepristrasnost, kako u ovom, tako i u svakom drugom slučaju. Plašim se da je upravo kroz ovaj predmet ugled Višeg javnog tužilaštva ozbiljno narušen u očima javnosti“, smatra.

Ističe i da ovaj predmet od samog početka nije vođen onako kako zakon nalaže – nije odmah obavljen uviđaj, nisu pravovremeno izuzeti svi tragovi sa lica mesta, nisu uzete čaure, DNK tragovi niti barutne čestice sa ruku osumnjičenih i drugih prisutnih.

„Zbog toga ne vidim da je danas presudno pitanje da li će Veselin Milić uticati na svedoke, kada adekvatni materijalni dokazi, po svemu sudeći, nisu blagovremeno obezbeđeni. Zbog svega toga smatram da je njegovo zadržavanje u pritvoru bilo više usmereno ka zadovoljavanju interesa javnosti nego što je bilo od stvarnog značaja za vođenje krivičnog postupka“, zaključuje Paunović.

Podsetimo, Veselinu Miliću, dok je još uvek bio šef Beogradske policije, određen je pritvor 15. maja zbog sumnje da je počinio dva krivična dela – pomoć počiniocu posle izvršenog krivičnog dela i neprijavljivanje počinioca krivičnog dela.

Međutim, nepunih mesec dana kasnije 9. juna VJT je zbog nedostatka dokaza odbacilo prvo delo, što je samo dodatno pokrepljeno iskazima drugih osumnjičenih u slučaju Senjak.

Prvobitno su pripadnici obezbeđenja negirali da je Milić bio prisutan tokom ubistva Aleksandra Nešovića Baje, da bi na kraju i sam Saša Vuković Boske isto potvrdio, nakon što je priznao ubistvo Nešovića Baje. VJT je u međuvremenu izdalo niz kontradiktornih saopštenja, prvo da je bivši načelnik pozvao Baju u restoran „27“, da bi kasnije izdali saopštenje da za takvu tvrdnju nema nikakvih dokaza.