Zašto nije tačna tvrdnja Vladimira Đukanovića da Skaj prepiske ne mogu biti dokaz na sudu?

Đukanović je pojasnio svoj stav, navodeći da jedino francuska služba i policija imaju mogućnost skidanja i dešifrovanja Skaj prepiski, zbog čega odbrana nema mogućnost da proveri tvrdnje tužilaštva.

„Ne postoji mogućnost da odbrana tokom postupka proveri da li je njen branjenik zaista putem te aplikacije nešto naručivao ili dogovarao, te sudu ostaje samo da veruje ili da ne veruje onome što tužilac tvrdi, što u startu diskredituje takav dokaz“, rekao je Đukanović.

Povod za reakciju su bile pretnje po bezbednost bivšem fudbalskom reprezentativcu Nemanji Vidiću Skaj prepiskama u kojima bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza zahteva od određenih ljudi da ga zaastraše i fizički napadnu.

Advokat Vladimir Terzić objašnjava da tvrdnja da Skaj prepiske ne mogu biti dokaz zato što ih je pribavila i dešifrovala francuska policija nije pravno potpuno tačna.

„Sudovi u Srbiji već godinama koriste takve dokaze, ali njihova dokazna vrednost ne postoji unapred, u svakom predmetu sud posebno ocenjuje njihovu zakonitost, autentičnost i pouzdanost“, ukazuje Terzić za Danas.

S druge strane, advokat navodi da je tačna tvrdnja da odbrana ne može samostalno da ponovi postupak dešifrovanja komunikacije, ali ipak ima pravo da osporava način pribavljanja dokaza, njihov integritet, identitet korisnika i sve druge okolnosti od značaja za postupak.

„Skaj prepiske, dakle, mogu biti predmet pune procesne provere u sudskom postupku. Istovremeno, sama Skaj komunikacija, po pravilu, ne bi trebalo da bude jedini dokaz za osuđujuću presudu, već se ocenjuje u vezi sa svim ostalim izvedenim dokazima“, kaže.

Terzić ocenjuje da bi unapred isključiti ovakav dokaz samo zato što odbrana nije mogla neposredno da prisustvuje radnji pribavljanja i dešifrovanja komunikacije značilo dovesti u pitanje i brojne druge dokazne radnje koje se, naročito u predmetima organizovanog kriminala, sprovode od strane nadležnih organa bez prisustva odbrane.

„Ključno pitanje nije da li je odbrana prisustvovala pribavljanju dokaza, već da li joj je u sudskom postupku omogućeno da njegovu zakonitost, autentičnost i verodostojnost delotvorno ospori“, zaključuje Terzić.

Advokat Božo Prelević objašnjava da je ovo dilema koja je odavno razrešena pred evropskim sudovima.

„Na osnovu dešifrovanih Skaj poruka donete su desetine sudskih odluka, tako da tvrdnja da je njihova dokazna vrednost sporna više služi za zabavljanje javnosti nego što predstavlja ozbiljnu pravnu dilemu. Ključno pitanje je ko je francuskim službama dostavio te poruke na dešifrovanje, ako to nije učinilo tužilaštvo. Naravno da ih je dostavila policija ili tužilaštvo. U istoj situaciji nalaze se i svi branioci u Srbiji kada poruke dešifruju domaći veštaci i policija. To je potpuno identična pravna situacija“, navodi.

Prelević za naš portal kaže da su argument koji Đukanović iznosi evropski advokati koristili još pre dvadeset godina, pokušavajući da odbrane okrivljene tvrdnjom da takvi dokazi nisu pribavljeni u skladu sa njihovim procesnim zakonodavstvom.

„Međutim, pravosnažne presude koje su se zasnivale na dešifrovanim Skaj porukama prihvaćene su i priznate kao zakonit dokaz u Crnoj Gori, Sloveniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini i drugim evropskim državama. Ovde uopšte nije poenta u tome šta je rekao Đuka. Njegova poruka je zapravo vrlo jednostavna – problem su mu Skaj poruke. Drugim rečima, da tih poruka nema, njegovim klijentima, članovima SNS-a, bilo bi znatno lakše. To je suština njegovog stava“, ističe Prelević.

Međutim, dodaje da ako dešifrovane Skaj poruke ne važe za članove SNS-a, onda ne mogu da važe ni za bilo koga drugog, te da bi u tom slučaju Vrhovni sud morao da ukine sve osuđujuće presude koje se na njima zasnivaju, ali da sudska praksa govori upravo suprotno.

„Paradoks je što isti ljudi osporavaju takva međunarodna veštačenja, dok su bez ikakve rezerve prihvatali navodno veštačenje iz Rusije u slučaju zvučnog topa, iako nije bilo jasno ni ko ga je uradio ni ko ga je potpisao. Ako im je tada takav nalaz bio prihvatljiv, zašto danas osporavaju međunarodna veštačenja koja su sprovedena kroz zakonsku proceduru?“, navodi Prelević.

Smatra da se njihova logika svodi na to da, kada su u pitanju članovi SNS-a, ne važe dokazi, već isključivo njihovo mišljenje o određenoj osobi.

„Tako su, na primer, tvrdili da je Kokeza ukrao 615 miliona evra, ali kada postoje pretnje ubistvom ili prebijanjem Vidiću, onda to odjednom nije važno. Takav pristup, u kojem se pravo primenjuje različito u zavisnosti od toga ko je okrivljeni, predstavlja ozbiljan udar na pravosuđe“, naglašava Prelević.

Ukazuje da Skaj poruke, kao i sva druga veštačenja, mogu biti zakonit dokaz zato što ih je pribavilo tužilaštvo, koje ih je uputilo na analizu institucijama koje imaju stručna znanja i tehničke mogućnosti da ih dešifruju, a zatim ih dostavilo sudu u skladu sa zakonom.

„To je isti princip po kojem Nacionalni kriminalističko-tehnički centar u Beogradu radi sva druga forenzička veštačenja za koja poseduje odgovarajuće alate. Za ovu vrstu analize domaće institucije nemaju potrebnu tehnologiju, zbog čega se koristi međunarodna stručna pomoć“, zaključuje Prelević.

Podsetimo, kriminalna grupa Veljka Belivuka i Marka Miljkovića koristila je Skaj aplikaciju, zbog čega su i otkriveni. Putem Skaja Belivuk i Miljković su razmenjivali fotografije brutalnih ubistava. Tokom suđenja u februaru 2024. godine Skaj prepiska između njih dvojice, kao i navedene fotografije, prihvaćeni su kao dokazi na suđenju.

Skaj aplikacija došla je u fokus hapšenjem Darka Šarića koji se tereti za šverc više tona kokaina iz Južne Amerike. Na suđenju u avgustu 2023. godine sudsko veće donelo je odluku da se sadržaj poruka iz Skaj komunikacije, na kojima se većinski temelji optužnica, prihvati kao dokaz.