Martovske ode

I kompetentni i nekompetentni teoretišu o okolnostima Đinđićevog ubistva. Mafijaši tvrde da ga je ubila mafija. Demokratska stranka mudro ćuti. Sve inicijative da se konačno rasvetli politička pozadina Zoranovog ubistva završavaju u stomaku onog mog alavog vuka.

Izgleda da su u Srbiji na početku druge decenije XXI veka mrtvaci živahniji deo populacije. Sve nekako tone u kaljugu apsolutne društvene entropije. Da se Nata Bekvalac ne razudaje, da se dvorjani pljuju i ne tuku, a da se u „Parovima“ ne karaju pred milionskim cenjenim publikumom, sve bi se slilo u jedan bljuzgav, ljigav, polumračan, dug dan koji bi trajao do onoga Sudnjeg. Reči prebrzo gube značenje, pojmovi se habaju; ovde, zapravo, postoje samo dve stvari: prošlost (tačnije nekoliko verzija prošlosti) i besprizorna obećanja o nekakvoj boljoj budućnosti.

Idealan je to ambijent za Čitluk Sahibiju, kralja zombija, koji se izgleda prenuo iz letargije i ponovo počeo da bulazni. Ne znam samo, a voleo bih da mi neko objasni, zbog čega Danas, pored tolikih Novosti, Politika i Pečata ustupa prostor tom paradržavotvornom liku? Dobro, bre, ljudi, ako je već Sahibijina sekta prekinula svaku komunikaciju sa B92, šta Danasu stoji na putu da prekine dalju saradnju sa Sahibijom i njegovom nevladinom organizacijom? Nemojte me pogrešno shvatiti: ne radi se ovde o politici. Uostalom, i Sahibija i njegove kabadahije su na dobrom putu ka vanparlamentarnom statusu. Ekologija je u pitanju.

Druga je stvar što oni koje Sahibija kritikuje zaslužuju svaku kritiku. Ako ne i nešto gore od toga. Ali tragična neuspešnost ove vlade mnogo duguje sumanutim ustupcima kojima je gospodar Tadić svojevremeno darivao Sahibiju, da bi u jednom momentu u potpunosti preuzeo njegovu, hajde da kažemo, politiku. Nije li ga Sahibija navratio da piše onaj nepismeni ustav usvojen na lopovskom referendumu? Nije li se, doduše sa nešto više stila, Gospodareva politika svela na Sahibijin poklič „Kosovo je Srbija“. E, onda se gospodar spustio sa LSD-ja koji mu Koštunica stavljao u kafu, a presaludimili se i Nikolić i Vućić. Sad bi naš Gospodar da menja ustav. Umesto u fatamorgane, rado bi on ulagao u Srbiju. Ali ‘oćeš Crven Ban: vreme! Mnogima to ovde nikada neće biti jasno. Ali vreme nepovratno prolazi.