Post festum

Konsternirani su i Antonić i Vukadinović; ovaj prvi je promenio i strategiju: prošli put je cinkario pre nereda, a sada posle. Veli da sam ja, zajedno sa ostalim „ideolozima druge Srbije kliktao da ‘mora’ da se zna ko je gazda u kući“. „Uzrujala ga Homenova izjava da će „reakcija države biti jeziva“. Ruku na srce, Homen je dobro lupio. Reakcija države može biti samo adekvatna. Homen bi to kao pravnik trebalo da zna. A Antonić će, po svemu sudeći, u najskorije vreme doživeti nervni slom a la Koštunica. Odavno je tom čoveku neophodna bolnička nega.

Posle svega, i Sinod bi Srpske pravoslavne crkve svakako trebalo da se pozabavi svojom ulogom u celom zamešateljstvu. Neka zbivanja oko crkve Svetog Marka bacaju ružnu senku na njenu nepristrasnost. Za crkvu je najpametnije bilo da se drži po strani i od parade i od antiparadera; najverovatnije bi crkva to i učinila da nije mitropolita Amfilohija koji baš ne može da se uzdrži od gromoglasnih propovedi. Da je tako učinila, ne bi došla u situaciju da Amfilohije grmi, a Irinej vadi kestenje iz vatre i da se, na kraju, patrijarhov vikar ograđuje od nepočinstava nasilnika.

Kao da je mitropolitovo, u bogoslovskom smislu veoma korisno bavljenje Starim zavetom nekako u senku odgurnulo Novi. Amfilohije je izgovorio nekoliko jeremijada i osuda „jalovosti naopakog erosa“ – bluda, valjda – nehotilno stvarajući utisak da mu raspojasani heteroseksualni eros (blud) iz koga proizilazi pošast čedomorstva i mnoga druga zla ne smetaju i da su za crkvu, ili bar za njega, prihvatljivi.

Pomenuti arhijerej poslednjih godina ne propušta nijednu priliku da Srpskoj pravoslavnoj crkvi nanese poveliku štetu. Ignorišući Hristovu zapovest „ne sudite“, Amfilohije olako šalje u pakao stotine žena i muškaraca, smećući s uma da je i mnogi podvižnik i stolpnik završio u paklu i da ni njemu rajsko naselje nije zagarantovano. Osim toga, u Prvoj poslanici Korinćanima, sveti Pavle je zapisao sledeće reči: „Ne varajte se, ni bludnici, ni idolopoklonici, ni rukobludnici, ni muželožnici, ni lakomci, ni pijanice, ni opadači, ni otimači, neće naslediti Carstvo božije.“ Amfilohije se, međutim, ne slaže sa svetim Pavlom, pa spisak – takav se utisak stvara – sužava isključivo na „muželožnike“. Koji su, bez obzira na sve, Božija stvorenja i koja crkva ni u snu ne sme odbaciti ukoliko namerava da i dalje bude Hristova, a ne „institucija srpskog naroda“, koja preko Amfilohija, među ostalim, daje podršku grupi antiparadera koja se naziva „Crveni đavoli“. Malo, brate, apsurdno.