Yes, Sir! Zgažena je!

Šta ja znam ko, pitaj onog Marića. Razumem, šefe, onog što vodi Utisak, ovaj, Ćirilicu, neku emisiju gde učestvuju i Naši, pa Olju Bećković posle peče savest. Vučić gleda kroz prozor, da li je previsoko da skoči.

Počinje da urla: Ne tog Marića, idiote, ne tog Marića, nego onog za vanredne situacije. I drugo, kakve NAŠE pominješ, nepismeni ludače: MI nismo NAŠI! Yes, Sir! Idi sad, kaže Vučić. Posilni krene pa stane. Ovaj, šefe, a šta ako taj vanredni Marić ne zna ko je kriv? I čiji smo MI ako nismo NAŠI? Vučić počinje da rida. Aman, ako ne zna Marić, reci Stefanoviću da optuži nekog iz bivših vlasti. Izvinite što prekidam, šefe, ali i oni su sada NAŠI? Napolje, đubre jedno! Posilni pobeže kroz staklena vrata. Zatvorena.

Vučić ostaje u kabinetu, teško dišući. On ima specijalno odobrenje da ovom posilnom sa činom može da se obraća kao da piše kolumnu ili tvituje. To mu je preporučio psihijatar, kod koga nikad ne ide jer nema vremena, ali se redovno čuju u zamišljenom telefonskom razgovoru. Napredak je evidentan kod Vučića. Psihijatar mu je rekao: „Niste vi, Vučiću, krivi što vam je kadar takav, mediji takvi, vlada takva, parlament takav, Briselski sporazum takav, Srbija takva. Niste vi krivi.“

Pa, ko je kriv, pitao je Vučić psihijatra? Ko, mamicu mu njegovu, da ga smesta hapsim? „Ne znam, ja sam psihijatar. Ali znam šta je dobro za vas. Izbacite to iz sebe. Sve te pogrdne reči kojih ste se ćutke, najčešće sa smeškom, naslušali u svom dugom radikalskom stažu, sve uvrede koje vam sada upućuju plaćenici DS po društvenim mrežama jer nemaju više gde. Psujte saradnike, Vučiću, manite se budističke tehnike..“

Da, sve ću da ih pohapsim, i ove što prave spiskove, a rekao sam im da je to passe, koliko smo ih puta pravili, pa ništa, a i ove što su na spiskovima… Sve, sve, sve ću da ih hapsim. I Vladu i Parlament… Teško je biti fin, ma šta Mira mislila o tome.

„Mira Marković?“ Ma, ne, gosn psihić, Mira Bobić. „Ali, gospodine Vučiću, polako, Srbija je trava, reče vaš poočim, ili ste to vi rekli, ne sećam se, hteli mi ili ne, slonovi će se vazda po toj travi vrzmati.“ Pa, šta?

„Pa to, gosn Vučiću, Srbija je totalno zgažena, a vi imate mandat da gazite već zgaženo, i bez da hapsite sve koji su vam se rugali od detinjstva do SRS-instva, da hapsite ostatak nezgaženih, zgaženih, poluzgaženih. Imate i podršku Evrope, imate plebiscitarno šlihtanje srpskih medija, ima vas ko da voli. Oho, zato glavu gore!“

Vučić se blago osmehne: Tako je. „Od Srbije ću stvoriti zdravu državu!“