Sigurna kuća od terora razonode

 Pozorišta širom zemlje bore se za opstanak i postavlja se pitanje da li bi, na primer, ukidanje letnje pauze i otključavanje katanca koji se obično stavlja na vrata pozorišta tokom jula i avgusta nešto promenilo. Osim egzistencije na ivici, pozorištima, prema rečima naše dramske spisateljice i rediteljke Vide Ognjenović, preti i podilaženje „letnjoj zabavi, opuštanju…“

Može li se tokom meseci kada je većina građana na odmorima, dovesti publika i da li bi ovakav potez pomogao u promociji kulture, a ujedno i doterao saldo na računima pozorišnih kuća? Na ovo pitanje vršilac dužnosti direktora Bitef teatra Miloš Latinović kaže da je pozorišna publika, ali i mediji, tokom leta usmereni na festivale i višemesečne turneje pozorišnih trupa, te da je to kod nas već tradicija.

– Razlozi su brojni, pouzdano znam da pozorišta izvan Beograda već u prvim danima maja imaju osetan pad posete predstavama, neka pozorišta zbog nedostatka ljudi, pre svega u delu tehnike, u letnjim mesecima nadoknađuju ono što je radnicima uskraćeno tokom sezone, pojedina pozorišta nemaju uslove za rad u vreme kada su visoke temperature, poput Bitef teatra, u kojem ne postoje rashladni uređaji, a neki teatri smatraju da je usled manjeg interesovanja ekonomski neisplativo raditi u julu i avgustu – objašnjava Latinović.

Sa ovim je delimično saglasan reditelj Nebojša Bradić, ali on naglašava da je praksa katanca na vratima prisutna samo u pozorištima na kontinentu.

– Pozorišne kuće u svetu a i kod nas imaju veoma dobre uslove da prikazuju pozorišne predstave i tokom letnje sezone. I pored brojnih festivala i scena na otvorenom, Nacionalni teatar u Londonu ima veoma živ program, a komercijalna pozorišta tamo rade bez predaha – kaže Bradić i još napominje da je publiku i te kako moguće okupiti i leti, ali da publika onda traži nešto posebno.

Poznato je da pozorišne trupe, kada ne nastupaju u matičnim kućama, teže da svoju produkciju prikažu na festivalima. Miloš Latinović kaže da su festivali višestruko značajni jer organizatorima donose atraktivnost i kvalitet kulturne ponude, teatrima je to značajna finansijska potpora, a publici lepa mogućnost da na jednom mestu u kratkom periodu vidi umetnička ostvarenja koja inače ne bi bila u prilici da pogleda bez ozbiljnih troškova.

Naši sagovornici saglasni su da bi otvaranje letnje sezone bilo i moguće i poželjno, ali da su za to potrebni ozbiljni preduslovi, a to bi značilo sistemsku brigu i razumevanje.

– Mislim da bi ozbiljno valjalo razmisliti i o letnjem delu sezone i to ne samo zbog tog učinka na biletarnici, mada verujem da bi se i on time poboljšao. Upravo zato što je to kod nas leto vreme odmora, pozorišta treba da u tom periodu budu još više vrsta sigurne kuće u koju će se publika sklanjati od terora razularene, histerične ponude letnje razonode. Hoću, naime, da naglasim da bi bilo pogubno kad bi pozorišta taj letnji radni period nasilno komercijalizovala plasiranjem takozvanog „lakšeg“ repertoara za odmor i famozno tako moderno „opuštanje“. Čemu utakmica sa bestidnom lakoćom estradnih zabavljačkih oblika, to je jedno, a drugo, pozorište nije teretana, ili bazen, ili park pa da u njemu pošaljete pamet na pauzu. Naprotiv, pozorište je mesto gde saznajemo da ne treba da se opuštamo pre no što se nečim vrednim ozbiljno zamorimo – napominje Vida Ognjenović. Ona je naglasila i da je stekla utisak da unapređivanje pozorišnog života nije baš na vidljivom mestu na radnoj agendi onih koji su zaduženi za kulturu.

– Ne vidim ih ni na razgovorima o scenskoj umetnosti, ni na predstavama, ili se možda maskiraju u običnog gledaoca, da bi bili bliže građanstvu. I to bi bilo bolje nego da ih pozorište uopšte ne zanima, kako sad izgleda – kaže Ognjenović.

V.d. direktora Bitef teatra dodaje još da bi to bila prilika da se upotpuni turistička ponuda grada, ali i da se da prilika nezaposlenim umetnicima.

Nema kulture u atarima

– Nedavno su na festivalu Grad teatar Budva premijerno izvedene dve plesne predstave: „Don Žuan“ i „Prokleta avlija“. Obe su ostvarene uz saradnju pozorišta i umetnika iz Srbije. Tokom šest festivalskih večeri publika iz raznih gradova Crne Gore je aplaudirala izvanrednim igračima, muzičarima, rediteljima, koreografima… Međutim, nijedna letnja manifestacija u Srbiji nije izrazila interesovanje da ove dve produkcije budu na njihovom programu. Uveren sam da bi predstave bile veoma atraktivne i za turiste koji dolaze u Beograd, budući da se radi o neverbalnom teatru. Nije bilo poziva. To govori o trenutnoj festivalskoj sceni ali i ambijentu u kome se stvara kultura. Zatvaranje u lokalne i „sezonske“ atare sigurno neće doprineti boljitku pozorišnog života – kaže Nebojša Bradić.

Pozorišta spavaju letnji san

– Leto je za Brodvej, na primer, udarni period sezone. Tada počinje tromesečna invazija publike, a red na Tajm skveru, gde se prodaju karte, izuvija se u tri zmijolike kilometarske vrste. Glumci se šale da zimi na Brodveju igraju za susede i rodbinu, a leti za ceo svet. Isto tako u mnogim gradovima se od početka juna do kraja avgusta aktiviraju letnji festivali, tako da je pozorišni život daleko burniji i raznovrsniji leti nego tokom godine. Kod nas je naprotiv leto vreme kad pozorišta spavaju letnji san. Ispada da je i školska godina duža od zvanične pozorišne sezone – smatra Vida Ognjenović.