Zahtev za ostavku direktora Mihaila Vukobratovića

Prema rečima jedne od članica UO, glumice Elizabete Đorevske, situacija u Pozorištu na Terazijama se može definisati kao „spolja gladac, a unutra jadac“. Ona podseća za Danas da su predstavnici sindikata još u julu prošle godine prozvali direktora, jer su došli do saznanja o nezakonitom poslovanju i finansijskim malverzacijama rukovodstva pozorišta.

Kako kaže, prema oceni sindikata, rukovodstvo njihove kuće ulazi u dugove bespotrebno, a štedi na svojim ljudima, isplaćuje visoke honorare spoljnim saradnicima, dok zaposleni nemaju ni osnovna sredstva za rad. Sindikati Vukobratoviću zameraju što je tri puta režirao predstavu „Briljantin“ (1995, 2001. i 2009), od toga dva puta kao direktor kuće i što je angažovao i napravio ugovor sa sobom, rediteljem, koji predviđa i tantijeme od pet odsto bruto prihoda. Za treću režiju ove predstave angažovani su pomoćnica reditelja, scenograf honorisan sa 5.000 evra, i koreografski par iz Zagreba koji je pozorište koštao 9.500 evra. Autorski troškovi prema dostavljenim kopijama ugovora u koje su sindikati imali uvid iznosili su pre prvog dizanja zavese više od 40.000 evra (bruto), a, kako kaže Đorevska, to je trebalo da bude samo jedna jeftina obnova predstave.

Sindikalci navode i primer projekta „Glorija“ i „Grk Zorba“, koprodukcija sa Festivalom Grad teatar iz Budve, kao primer nezakonitog poslovanja, kao i predstave „Ženski orkestar“ i „Život Jevremov“, skupe projekte koji su bačeni u vodu pred premijeru, odnosno posle nekoliko izvođenja. Odraz celokupnog stanja i neodgovarajućeg upravljanja kućom je i skandalozno otkriće da je jedna radnica računovodstva nekoliko godina unazad prebacivala novac s računa pozorišta na svoj privatni račun, čime je oštetila ovu kuću, kako se sumnja, za više od 10 miliona dinara. Istovremeno, oni naglašavaju da je već osam godina pozorište funkcionisalo bez šefa računovodstva, i da je sve papire i dokumenta potpisivao direktor.

– Sve ove finansijske stvari primećujem i ne mogu da prećutim. Ipak, mene više tište neki umetnički problemi. Naime, ako se direktor izborio za ekskluzivni repertoar – samo mjuzikli, trebalo je da se izbori i za ekskluzivni novac, jer naše predstave više koštaju. Znam da je Grad smanjio budžet, ali direktor je trebalo da bude menadžer, i da nađe sponzore. On u tome nije uspeo, iako nema atraktivnijeg pozorišta od našeg – kaže Đorevska i dodaje da su ansambl, hor i balet upošljeni 22 večeri u mesecu, što bi uz uvođenje manjih mjuzikla, sa nekoliko glumaca, članova baleta i oktetom, daleko rasteretilo njihov rad. Takođe, ona ističe da ne postoji briga rukovodstva za ansambl, te tako pojedini glumci drže ceo repertoar, iako nisu prvaci, kao i da ne postoje neka stalna radna mesta koja su neophodna, poput pijaniste.

– Ko je odgovoran što je jedan Ivan Bosiljčić, koji je za naš repertoar bogom dat, napustio pozorište, i za to što u trenutku kada ga je napustio nije bio prvak – kaže ona i napominje da ne postoje nikakvi pravilnici i standardi koji bi se pratili kada se rade praizvedbe nekih predstava, što je dovelo do pomeranja premijere predstave „Zona Zamfirova“.

Đorevska ističe da je, otkako su Ljubiša Dinčić i ona stupili na mesto članova UO iz redova zaposlenih, 9. marta, do danas održana samo jedna prava sednica UO i dva pokušaja iste.

– Mi sve vreme zahtevamo sednicu na kojoj će dve suprotstavljene strane – sindikati i rukovodstvo, moći da se suoče. Ipak, do toga nikako ne može da dođe – napominje ona i dodaje da ni sindikati ni UO nisu mogli da dobiju sva dokumenta koja su tražili kada su počeli da sumnjaju u neke nepravilnosti u radu, te da su do istih došli preko Poverenika za informacije od javnog značaja. Prema njenim rečima, štrajk je način da ih ljudi čuju, budući da se Grad kao osnivač, kome su slali nekoliko dopisa do sada, oglušio na njihove probleme.

– Mi organizujemo štrajk upozorenja, što znači da će izvođenje predstave „Zona Zamfirova“ početi sa pola sata zakašnjenja. Za to vreme bićemo u holu i delićemo obaveštenja publici i novinarima o razlozima našeg štrajka – objašnjava Đorevska i dodaje da su tek krajem januara bili na sastanku u Gradskom sekretarijatu za kulturu.

– Članovi UO i celokupno rukovodstvo pozorišta bili su na sastanku sa gradskom sekretarkom za kulturu Katarinom Živanović. Tada smo najavili i štrajk. Od Živanovićeve smo tada dobili i savet – da nastavimo našu borbu paralelno, ali da ne obustavljamo rad pozorišta, čega ćemo se i pridržavati – ističe Đorevska i dodaje da je tek nakon tog sastanka u Pozorište na Terazijama ušla Gradska budžetska inspekcija, iako su to sindikalci tražili već više puta, još pre incidenta sa radnicom računovodstva, te da su tu već dve nedelje.

Ona napominje i da je direktor podelio ansambl.

– Mi smo bili toliko složni i poslušni. Svaki reditelj koji je došao kod nas rekao je da nije lepše radio. Uvek smo radili predano. Nadam se da će se ova situacija promeniti, i da ćemo ponovo biti jedno, jer direktori prolaze, a mi koji radimo tamo, ansambl, mi ostajemo – zaključuje Đorevska.

Kako kaže za Danas direktor Pozorišta na Terazijama Mihailo Vukobratović, on je upoznat sa štrajkom dela zaposlenih jer još uvek nije dobio nikakav dopis. Na pitanje da li je upoznat sa razlozima njihovog štrajka, odgovara da jeste.

– Da, naravno. Sa tim su upoznati i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i Gradski sekretarijat za kulturu. Ali pitanje je da li su njihove žalbe realne? One to nisu, zato što se radi o rekonstrukciji nekih događaja i neshvatanju budžetskih mogućnosti pozorišta. Njihove žalbe nemaju utemeljenje u vremenu u kome živimo – ističe Vukobratović i dodaje da će nastojati da izgladi probleme sa ansamblom.

O problemima u Pozorištu na Terazijama nismo uspeli da dobijemo nikakav komentar od gradskog sekretara za kulturu.

Odlazak pre isteka mandata

– Spram ovolike nebrige, nepravilnosti i finansijskih malverzacija, dužni smo kao članovi Upravnog odbora da stalno skrećemo pažnju osnivaču. Mnogi nas pitaju zašto se sada bunimo kada će direktor Vukobratović ionako da ode za nekoliko meseci, kada mu istekne treći mandat. Ali baš zato. Da sledeći koji dođe ne bude zatrpan nečistom situacijom i dugovima i da zna da nećemo dozvoliti, kao ansambl, da se tako nešto ponovi – objašnjava Elizabeta Đorevska.