Neviđena lepota i raskoš

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Dok je bila palata turskih sultana, ovde je živelo 5.000 ljudi i dolazilo još toliko gostiju svakoga dana, spremalo se 20.000 obroka, najmanje 50 vrsta jela. Poseban deo kuhinje naziva se halvahana i tu su se spremali samo slatkiši i razni lekovi. Danas postoji 186 formula za izradu lekova koji potiču iz osmanskog doba.

Dvor se iz Topkapi saraja sredinom 19. veka preselio kraj mora u palatu Dolmabahče, a za njenu izgradnju utrošeno je milijardu zlatnika, sve da bi se kao u čipku uplela mešavina stilova Evrope sa Orijentom i poput pene zabelela na Bosforu. I tako počinje priča o Bosforu. Tu se razvila posebna „bosforska civilizacija“ o kojoj piše pesnik Hisar, kultura zatvorena za spoljni svet. Palate begova, konaci paša, vile bogataša, skriveni od sveta, neviđene lepote i raskoši, neke kao svedoci vremena prošlog, neke kao primeri buđenja nove turske ekonomije. Moju očaranost najbolje mogu dočarati reči Orhana Pamuka, turskog nobelovca, koji piše da je Bosfor postao „jedno sa privrženošću životu, radosti življenja i osećanjima sreće jer dah i snaga Istanbula potiču od Bosfora“.

Na Galata mostu je srce Istanbula koje kuca ritmom hiljada malih ribara koji love ribu sa mosta, koje miriše na ribu što se sprema u desetinama malih restorana ispod mosta, dok stotine čamaca, jedrilica i brodova prolaze Bosforom, a sunce boji grad u spektakularni purpurni plamen. Tu je Misir čaršija, gde se prodaju svi začini ovog sveta, čajevi i bilje, sirevi i duhan, gde se utrkuju prodavci đevreka sa prodavcima simeta za jednu liru, tu se cedi sok od nara i sok od ruže.