Uticaj na svetsku istoriju

No, i Zapadna Java i posebno Bandung su uticali na svetsku istoriju. Primer za to je prva konferencija azijsko-afričkih zemalja koja je između 18. do 25. aprila 1955. održana u Bandungu. Državnici iz 29 azijskih I afričkih država, od kojih su neke tek stekle nezavisnost posle vekova kolonijalnog ropstva, okupili su se su se prvi put da bi udruženi odlučivali o vlastitoj budućnosti. Zajedno su činili četvrtinu kopnene mase Zemlje i u njima je tada živelo 1,5 milijardi ljudi.

Konferencija je održana u zgradi pod nazivom „Gedung Merdeka“. U njoj je prvi predsednik Indonezije dr Ahmed Sukarno (1901-1970), održao govor pod nazivom „Neka Nova Azija i Nova Afrika budu rođene „. Pozvao je da zemlje sa dva kontinenta „preuzmu vođstvo u svetu – da iskažu razum i moralnu snagu – u svetu haosa“. Na konferenciji je usvojeno Deset principa iz Bandunga, koji su uticali na kasnije formiranje Pokreta nesvrstanih zemalja.

„Gedung merdeka“, gledano sa ulice koja se danas naziva Jalan Asia Afrika, nije preterano upadljiva. Sagrađena je pre 120 godina kao kafeterija holandskih vlasnika plantaža i kolonijalnih birokrata koji su se tu družili i igrali bilijar. Najveći deo današnjeg izgleda je zgrada na 6.500 kvadratnih metara dobila 1928. kada je renovirana i dobila ime Palata Konkordia. Dan pre Sukarnovog pasioniranog govora iz1955, zgrada je dobila sadašnje ime koje u prevodu znači „Palata slobode.“

Ulazak u zgradu donosi uzbuđujući osećaj da ste na mestu gde su poznati svetski državnici poput indijskog I kineskog premijera Džavaharlala Nehrua i Džou En Laja i egipatskog predednika Gamala Abdela Nasera stvarali istoriju. Zgrada je podeljena na dva dela – prostranu salu koja je 1955. pretvorena u konferencijsku dvoranu i manje područje za zabave. Sada je sve to muzej.

U konferencijskoj dvorani sa zavojitim krovom je podijum na kome su zastave svih država učesnica. Tu je i zlatni „Gong mira“, poklon jednog poslovnog čoveka iz Centralne Jave na kome su ugravirana imena zemalja učesnica. Pre ulaza u dvoranu su figure u prirodnoj veličini predsednika Sukarna za govornicom I ostalih državnika za konferencijskim stolom.

U konferencijskoj dvorani je posle vreline i vlade spoljnog Bandunga, bilo sveže. Ljubazni vodiči, dve mlade žene i jedan čovek su objasnili da je ispod dvorane još jedno nasleđe holandskog kolonijalizma, bazen u kome se prikuplja voda iz reke Cikapundung što deluje kao prirodni rashladni uređaj.

U izložbenom prostoru u kome je u vreme naše posete jednog novembarskog subotnjeg poslepodneva bilo nekoliko desetina vojnih pitomaca, su muzejski eksponati te napisi o konferenciji i istoriji Indonezije. U poglavlju o nastanku PNZ je i slika Josipa Broza kao jednog od osnivača.

Muzej Azije i Afrike je preko puta hotela Savoj Homan i blizu hotela Prenger i Panghegar u kojima su 1955. bili smešteni šefovi delegacija. Da bi istakli solidarnost među njihovim narodima ti državnici su poslednjeg dana konferencije pešice došli do „Gedung Merdeke“ dok im je masa ushićenih Bandužana oduševljeno klicala.

Hotel Homan pak ima vlastitu istoriju. Ne samo da je tu uvek odsedao predsednik Sukarno u njemu omiljenoj sobi 444, koja je sada svojevrstan muzej, već je među poznatim gostima bio i slavni glumac Čarli Čaplin prilikom poseta Indoneziji 1927. i 1935. godine.