Bezbednije je biti nego ne biti u NATO

Rešenja za ovu situaciju koja se nude na političkoj sceni najčešće su izraz demagogije i populizma, pogrešno shvaćenog političkog konteksta i slabosti političara da se suoče sa istinom. Broj zemalja iz kojih dolaze izbeglice, broj izbeglica i žarišta u svetu se gotovo udesetostručio u poslednjih trideset godina, bezbednosni izrazovi izazvani novim talasom terorizma i rastućih fundamentalizama dovode svet u situaciju da bira među ponuđenim lošim potezima, koji će naknadno komplikovati stanje u kojem se danas nalazi. Zamršena mrža savezništava i neprijateljstava između SAD, Evropske unije, Rusije, arapskog i muslimanskog sveta nikako ne ukazuje da će vremenom postati jednostavnija. Domete ekonomske krize kroz koju prolazi svet niko do kraja ne ume da sagleda, kao što neće moći da sagleda ni eventualne dalje deobe u okviru EU, njihov uticaj na ekonomsku nestabilnost i posledice onoga što se dešava u Grčkoj, Španiji, Portugalu, posledice terorističkih napada u Parizu, britanskog referenduma o otcepljenju ili eventualnog nemačkog zaokreta u spoljnoj politici.

Na globalnu sliku sveta ne možemo da utičemo i to je verovatno jasno svakom osim onom delu političkog spektra ili društva koji je racionalan odnos prema stvarnosti zamenio košmarnim mitovima i potpunim gubitkom svesti o svojoj snazi, veličini i važnosti. Taj deo u Srbiji, danas, srećom nije dominantan. Ono na šta možemo da utičemo je sopstvena sadašnjost i budućnost i na to moramo da se koncentrišemo. Bez obzira koliko danas EU izgleda manje primamljivo nego što je to bila devedesetih godina, kada smo umesto članstva u rastućoj zajednici koja je garantovala novim članica brz razvitak, izabrali da svoju budućnost uređujemo građanskim ratovima i sukobom sa celim svetom, i danas je nemoguće zamisliti bolji okvir u kojem bi Srbija mogla da sačuva mir, opstanak i stvori uslove za ekonomski oporavak. Rešenje suprotno ovom, u kojem će Srbija ostati izlovana, među članicama EU, među članicama NATO, u konstantnom sukobu i nerazumevanju sa većinom susednih zemalja, može izgledati dobro samo onima koji ne dele naše interese ili iz bliske prošlosti nisu naučili baš ništa. Ono što je sigurno, u vremenu pred nama svet će biti još komplikovaniji nego danas. Evropska unija će imati zajedničke granice i zajedničku bezbednosnu politiku izraženu kroz članstvo u NATO. Mi ćemo ostati sami, sa pogrešne strane visokih ograda da glumimo nekakvu vojnu neutralnost što je samo sinonim za levitiranje u ruskoj zoni interesa. Srbija danas nema novca da održava funkcionalnu vojsku, a teško je i zamisliti kako izgleda funkcionalna vojska kad u okruženju imate zemlje koje pripadaju jednom manje ili više neprijateljskom savezu. Konstantno podgrevanje sukoba u regionu sigurno nije interes Srbije i ne može biti interes nikog ko nam je stvarni saveznik.

Teza da se Rusija protivi našem ulasku u NATO jer je protiv širenja ovog saveza na istok je besmislena jer su sve zemlje istočno od nas odavno njegove članice. Baš zato, ne smemo dopustiti da postanemo oslonac za politiku koja svoj smisao vidi u destabilizaciji regiona i Evrope. Put do EU vodi kroz ubrzanu normalizaciju odnosa sa Kosovom i BiH, uspostavljanje mira i saradnje sa celim regionom, kroz što brže članstvo u NATO i zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Za svaki drugi scenario više nemamo vremena, novca, ljudi. Racionalnih razloga nikad nismo ni imali.

Osporavanja članstva Srbije u NATO uglavnom se kreću od jednostavnih uvreda do podsećanja na prošlost koja nam je svima zajednička. Argumenti su uglavnom pogrešni ili ih nema. Na uvrede smo oguglali. Prošlost je bila strašna i moramo biti mudri da nam se ne ponovi. U NATO je jeftinije i bezbednije nego van njega. Za dve ili tri godine opet će se videti da smo bili u pravu, ali od toga neću imati ništa ni ja ni Srbija. Važno je da Srbija danas donese prave odluke i da ona bude u pravu.