Dve godine od kada je Kosovo jednostrano proglasilo svoju samostalnost, usvojivši aklamacijom u kosovskom parlamentu Deklaraciju o nezavisnosti, navršava se sutra. Do sada je Kosovo priznalo 65 zemalja, među kojima su 22 članice Evropske unije, a pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu na zahtev Srbije vodi se postupak o legalnosti samoproglašenja nezavisnosti.
U Deklaraciji o nezavisnosti navedeno je da će nezavisna republika biti „posvećena miru i stabilnosti“, a da će „biti formirana na osnovu plana Martija Ahtisarija“. „Kosovo je demokratsko, laičko i multietničko društvo“ koje će prihvatiti „međunarodno civilno i vojno prisustvo“. „Nezavisnošću, Kosovo preuzima međunarodne obaveze, obezbeđuje sigurnost granica sa susednim zemljama i odriče se nasilja kao načina za rešavanje nesuglasica“, piše u tom dokumentu. Dan kasnije Kosovo je priznalo osam zemalja, prvi je bio Avganistan, zatim SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija, Australija i Senegal.
Srbija je, uz podršku Rusije, reagovala zahtevom za hitno održavanje sednice Saveta bezbednosti UN. Zahtev je prihvaćen, a generalni sekretar Ban Ki Mun izjavio je tada da je Rezolucija 1244 SB UN i dalje pravni okvir za Kosovo. Na toj sednici predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je od Ban Ki Muna da poništi jednostrano proglašenu nezavisnost i raspusti Skupštinu Kosova. Istog dana, 18. februara, Skupština Srbije potvrdila je raniju odluku Vlade o poništavanju jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM, a šef diplomatije Vuk Jeremić povukao je ambasadore iz zemalja koje su priznale Kosovo.
Istog dana počeli su masovni protesti u celoj Srbiji. Na ulice su izašli kosovski Srbi, ali i građani centralne Srbije, neretko učenici srednjih i osnovnih škola. Državni zvaničnici pozivali su na miting pod sloganom „Kosovo je Srbija“, zakazan za 21. februar u Beogradu. Pred nekoliko stotina hiljada ljudi govorili su, između ostalih, tadašnji premijer Vojislav Koštunica i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić. U incidentima koji su usledili za vreme i posle molebana održanog u Hramu svetog Save, više hiljada demonstranata izazvalo je seriju incidenata u širem centru prestonice. Zapaljena je ambasada SAD, nekoliko drugih je oštećeno, demolirani su restorani Mekdonalds i prodavnice, koji su i pokradeni. Jedna osoba je izgubila život i više od 150 demonstranata i policajaca je povređeno.
U junu Kosovo je dobilo svoju himnu, a stupio je na snagu i novi kosovski ustav.
Generalna skupština UN je, na zahtev Srbije, 8. oktobra 2008. usvojila rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde traži da odgovori na pitanje „Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu s međunarodnim pravom“.
Međunarodni sud je aprila 2009. saopštio da je 35 država članica UN tom sudu predalo podneske u postupku za ocenu zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti. Pored tih zemalja, podnesak su uložile i privremene vlasti Kosova. Usmena rasprava počela je 1. decembra 2009. Međunarodni sud pravde je saslušao usmene argumente 28 zemalja, koje su se prijavile za učešće u raspravi i očekuje se da će u toku 2010, verovatno sredinom godine, doneti savetodavno mišljenje, koje nije obavezujuće.
Proglašenju nezavisnosti prethodili su neuspešni pregovori Beograda i Prištine, uz posredovanje „trojke“ Kontakt grupe. Početak pregovora o budućem statusu Kosova odobrio je SB UN 11. oktobra 2005, a mesec dana kasnije Savet bezbednosti imenovao je bivšeg predsednika Finske Martija Ahtisarija za izaslanika UN u tim pregovorima.
Direktni pregovori delegacija Srbije i Kosova počeli su 20. februara 2006. u Beču, a završeni su neuspehom 28. decembra naredne godine. Prvi direktni pregovori najviših zvaničnika vlasti iz Beograda i Prištine održani su u Beču 24. jula 2006, takođe bez rezultata. Predsednik Tadić i premijer Koštunica zauzeli su se za široku autonomiju Kosova kao kompromisno rešenje za budući status, a kosovski zvaničnici Fatmir Sejdiu i Agim Čeku za nezavisnost i da Kosovo što pre postane država.
U decembru 2007. okončan je period od 120 dana dodatnih pregovora Beograda i Prištine. U izveštaju predstavnika EU, SAD i Rusije generalnom sekretaru Ban Ki Munu „trojka“ je navela da dve strane nisu postigle sporazum o budućem statusu.
Godinu dana kasnije na Kosovo je stigla misija EU s ciljem postepenog preuzimanja nadležnosti od Unmika. Razmeštanje misije Euleks usledilo je na osnovu odluke SB UN od 26. novembra 2008, a u okviru Rezolucije 1244. Na istoj sednici SB jednoglasno je usvojen izveštaj Ban Ki Muna o rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu, u kome je zastupljen i takozvani „plan od šest tačaka“, usaglašene s Beogradom.
Hiseni očekuje „prijateljski pritisak“
Ministar inostranih poslova Kosova Skender Hiseni izjavio je da, posle izjašnjavanja Međunarodnog suda pravde, očekuje nova priznanja nezavisnosti Kosova. Na pitanje bečkog Standarda da li će i one zemlje EU, koje to do sada nisu učinile, priznati Kosovo Hiseni je istakao da je njegov utisak da te države očekuju „prijateljski pritisak“ drugih članica i da se „Grčka kreće u tom smeru“. Kada je reč o očekivanjima Srbije da će posle mišljenja MSP doći do novih pregovora o statusu, Hiseni je rekao da „Srbija troši svoje i vreme Kosova“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
