DINKIĆ: Moja istina o Mobtelu

Prodaju Mobtela, koju sam kao ministar finansija vodio 2006. godine, smatram jednim od svojih najvećih profesionalnih uspeha. To je bila najveća strana direktna investicija i najtransparentniji proces privatizacije ikada sproveden u Srbiji, na javnoj aukciji i u direktnom prenosu pred TV kamerama. Zato ne želim da dozvolim da na njega padne ijedna senka sumnje, bar kada smo u pitanju država Srbija i ja, koju sam tada predstavljao kao ministar finansija.

Da najpre razbijemo jednu zabludu koja se provlači u novinskim tekstovima koje sam prethodno naveo. Zapravo, ja nikada nisam pomagao Martinu Šlafu u procesu prodaje Mobtela. Naprotiv, sve vreme sam radio PROTIV njega, tj. u interesu Srbije i srpskog budžeta. Mi smo bili protivnici u tom procesu. Istina je da Šlaf uopšte nije ostvario svoju nameru s kojom je došao u Srbiju. Naime, nakon što je u maju 2005. otkupio udeo Bogoljuba Karića u Mobtelu od 51 odsto, on je došao pred srpsku vladu sa predlogom da direktnom pogodbom otkupi i preostalih 49 odsto od države, za šta je nudio 200-300 miliona evra. Još tada se pričalo da mu je namera bila da to kasnije proda austrijskom Mobilkomu.

Pritisak je bio veliki, a kredibilitet Šlafu je pokušavao da podigne i tadašnji vicepremijer austrijske vlade Gorbah. Ali, oštro sam bio protiv bilo kakve direktne pogodbe. U tome me je podržao i tadašnji premijer Vojislav Koštunica. Insistirali smo najpre na utvrđivanju stvarnog udela države u Mobtelu, jer je prethodnih desetak godina postojala sumnja da je Karić nezakonito postao većinski vlasnik Mobtela, zbog čega je država pokrenula i međunarodnu arbitražu. Osim toga, insistirao sam i na prodaji Mobtela na transparentnom međunarodnom tenderu. Posle puno napora i pregovora, uspeo sam i u jednom i u drugom.

AUSTRIJSKA PROPAGANDA RASTERIVALA KUPCE

„Potezom decenije“ – otkupom potraživanja od dve austrijske banke prema Mobtelu, uspeli smo da prvi put posle 10 godina ostvarimo većinsko učešće države Srbije u Mobtelu, odnosno da ga sa 49% povećamo na čak 70%. Na taj način smo preokrenuli poziciju u korist Srbije i kao većinski vlasnici odlučili da raspišemo međunarodni tender.

Ali, i nakon toga, Šlaf je činio sve da se onemogući konkurencija i da se stvore uslovi da se Mobtel proda što jeftinije austrijskom Mobilkomu. Naš interes je bio potpuno suprotan. Radili smo na tome da obezbedimo što veću konkurenciju i postignemo što veću cenu za srpski budžet. Na kraju smo u potpunosti uspeli u tome.

Transparentnim tenderom koji sam vodio kao ministar finansija, obezbedili smo učešće desetak međunarodnih kompanija. Međutim, Šlaf je i dalje činio sve da demotiviše potencijalne kupce i razjuri konkurenciju. Pošto su njegovi ljudi u to vreme faktički upravljali Mobtelom, nakon otkupa vlasničkog udela od Karića, trudili su se da u tzv. „data room“-u prikažu što gore stanje o performansama Mobtela potencijalnim kupcima. Cilj je bio da se obori cena i omogućili jeftina kupovina austrijskom Mobilkomu, koji je manje-više otvoreno govorio da Šlaf zastupa njihove interese. Nasuprot tome, ja sam vodio intenzivne razgovore sa drugim evropskim telekomunikacionim gigantima kao što su Dojče Telekom, Oranž (Frans Telekom), Telenor… Kao svaki dobar prodavac, u ime vlade sam ih ubeđivao da podaci koje dobijaju od Šlafovih ljudi nisu tačni i da kompanija vredi mnogo više nego što oni pokušavaju da prikažu.

Šlaf je kroz negativnu propagandu ipak uspeo da rastera gotovo sve kupce, osim Telenora i Oraskoma. Moj najveći uspeh u procesu je zapravo bio to što sam uspeo da ubedim najmanje dva ozbiljna kupca da učestvuju u finalu tenderskog postupka sa obavezujućim ponudama, pri čemu je interes Mobilkoma bio da plati što manje. Pošto sam prozreo strategiju Šlafa i Austrijanaca, insistirao sam da minimalna početna cena bude jedan od bitnih uslova tendera i da ta cena bude što viša. Šlaf je na početku predlagao da to bude svega 300 miliona evra. Upornim pregovorima izdejstvovao sam da početna minimalna cena bude čak 800 miliona evra!

DA JE DOBRO ZA BUDŽET KO GOD POBEDIO

Šlaf je sve vreme pokušavao da ostvari što bolju poziciju za Mobilkom. Uveren da će ta kompanija sigurno pobediti, kao uslov da kao manjinski partner uopšte pristane da se objavi međunarodni tender za prodaju Mobtela, Šlaf je insistirao da se Srbija obaveže da u budućnosti neće prodati treću licencu za mobilnu telefoniju po ceni nižoj od 360 miliona evra. To je bio neverovatno visok iznos, jer se u to doba u zemljama regiona treća licenca prodavala u proseku za svega 20-30 miliona evra. Šlaf je na ovaj način zapravo želeo da Mobilkomu obezbedi monopolsku poziciju na srpskom tržištu u budućnosti, jer je opravdano verovao da će se teško naći neko ko bi platio 360 miliona evra za treću licencu samo da bi ušao na tržište na kome već rade dva operatera. Naravno, taj uslov nam uopšte nije odgovarao, ali smo morali da pristanemo na njega, da bi uopšte došlo do raspisivanja tendera.

Kada je Šlaf shvatio da mu nije uspelo da rastera sve konkurente sa tendera, počeo je da priča da neće da proda pobedniku tendera svojih 30% u kompaniji Mobi63 (formirana nakon što je oduzeta licenca Mobtelu, pa su vlasnički udeli i imovina preneti u novu kompaniju pod ovim nazivom). Poznato je da nijedna ozbiljna kompanija ne želi da ima manjinskog partnera s udelom od čak 30%, jer to otvara mogućnost za razne opstrukcije u radu većinskog vlasnika. Predstavnici Telenora su nam jasno rekli da će i oni odustati od završnice tendera, ukoliko se pobedniku ne obezbedi mogućnost otkupa preostalih 30% od Šlafa, po ceni koja se ostvari na tenderu. Na kraju smo ubedili Šlafa da prihvati i to, ali je on insistirao na klauzuli da je u obavezi da proda svojih 30% samo ako cena na tenderu pređe 1,1 milijardu evra. On nije verovao da je to moguće, pa je zato i odredio tako visoku cenu.

Pristao sam, jer sam procenio da bi upravo to moglo motivisati Telenor da na aukciji preskoči tu magičnu granicu, jer sam kod njih uočio jaku želju da dođu na srpsko tržište. A to onda razvija neizvesnu utakmicu sa veoma povoljnim ishodom sa srpski budžet, ko god da pobedi. Bio sam potpuno u pravu.

NADIGRALI ŠLAFA I NAPUNILI DRŽAVNU KASU

Došla je na red čuvena javna aukcija. Izdejstvovali smo da svako povećanje cene na javnoj aukciji ide za po 50 miliona evra. Šlaf je verovao da do toga neće ni doći, tj. da će Mobilkom otkupiti Mobi63 po manje-više početnoj ceni… Otvaraju se ponude pred TV kamerama… Ako se dobro sećam, Oraskom nudi 800 miliona evra, Mobilkom 803 miliona evra…. Otvara se početna ponuda Telenora – preko 1,2 milijarde evra! Šok u sali… Oraskom odmah odustaje. Austrijanci i Norvežani nastavljaju da dižu palice i licitiraju. Sve se završava pobedom Telenora i izlicitiranom fantastičnom cenom od 1,513 milijardi evra. Privatizacija veka i najveća strana investicija u Srbiji ikada!

Srbija je nadigrala Šlafa i napunila državnu kasu. Mobilkom je ostao kratkih rukava. Zbog astronomske cene koja je ostvarena na tenderu i Šlaf je na kraju dobro prošao, iako suštinski nije ispunio svoj prvobitni zadatak. Na ime njegovog udela od 30% u zajedničkoj kompaniji Mobi63, Šlafu je pripalo preko 350 miliona evra, od ukupnih 1,513 milijardi evra koje je Telenor isplatio za preuzimanje 100% vlasništva. Mobtel je tako prodat po ceni koja je bila 12 puta veća od EBITDA (Earnings before interest, taxes, depreciation and amortization). U tom smislu, to je bila jedna od najvećih transakcija u istoriji telekomunimacija.

Tu nije kraj priče. Mobilkom, koji se čak dve godine ozbiljno pripremao za ulazak na srpsko tržište i koji je bio uveren da će u tome uspeti uz pomoć Martina Šlafa, sutradan nakon poraza na tenderu traži prijem u Ministarstvu finansija i obaveštava nas da je zainteresovan da otkupi treću licencu za onih famoznih 360 miliona evra. Neverovatan epilog. U skladu s onom čuvenom narodnom izrekom: ko drugome jamu kopa – sam u nju upada…

Odmah sam pozvao premijera Koštunicu i dobio podršku za hitno raspisivanje tendera, kako se razočarani Mobilkom ne bi ohladio i predomislio. Srbija uskoro dobija još 360 miliona evra u budžetu. Državna kasa je puna do vrha! Srbija je te godine imala rast GDP od preko 8%, a čak i bez ovih prihoda od privatizacije ostvaren je prvi i jedini put u istoriji suficit u budžetu, kao i najveći priliv stranih direktnih investicija… Javni dug je te godine smanjen na ispod 30% GDP-a. A ja sam proglašen za ministra finansija godine u svetu za 2006. godinu, u izboru čuvenog britanskog časopisa Euromoney.

Prodaja Mobtela jedan je od najvećih profesionalnih uspeha koje sam postigao obavljajući javne funkcije. I tada su u nekim tabloidima izlazili tekstovi kako je navodno sve unapred dogovoreno i kako će Austrijanci za bagatelu kupiti Mobtel. Na kraju Mobtel nisu kupili Austrijanci, već Norvežani, i to za rekordni iznos.

ČIST SAM I HOĆU DA SE BORIM ZA SVOJ OBRAZ

Nikada u životu radeći za državu nisam uzimao provizije, što svi oni koji ne odolevaju nagonu za korupcijom, čak i u najmanjim transakcijama, nikako ne mogu da shvate i prihvate. Znam da mi ljudi ne veruju da me novac uopšte ne zanima, ali ja takvu zabludu kod nekih ljudi, nažalost, nikada neću moći da promenim. Oni koji polaze od sebe i kojima je novac jedini motiv verovatno ne mogu da shvate da neke ljude mogu da pokreću i sasvim drugi motivi i da takvi nematerijalni motivi mogu biti čak i znatno jači od materijalnih. Setimo se: nije najbogatiji čovek prvi kročio na Mesec, već najhrabriji i najuporniji.

Loše sam prolazio kada su drugi lagali o meni, a ja to potcenjivao znajući da sam čist pred sobom i pred Bogom, dok su mi razni neprijatelji kaljali obraz i polako krunili i uništavali moralnu reputaciju. Mislio sam da će javnost pre ili kasnije sama shvatiti da laži o meni plasiraju moji politički protivnici kako bi me diskreditovali, kao i oni kojima sam stao na žulj radeći za interes države, a protiv njihovih privatnih interesa. Mislio sam da će rezultati koje sam postizao govoriti sami za sebe i da nema potrebe da se bilo kome pravdam i da bilo šta objašnjavam, ali pogrešio sam. Zaboravio sam na nepisano pravilo žute štampe i prljave politike, po kome više puta ponovljena laž o nekome postaje istina…

To je osnovni motiv zbog koga sam baš sada napisao ovaj tekst. A i da se ne zaboravi ovaj istorijski slučaj, kojim bi Srbija trebalo da se ponosi. Danas, više nego ikada, hoću da se borim za svoj obraz. Hvala svim prijateljima koji mi veruju i u tome mi iskreno pomažu.