Dobre vesti iz Brisela za sada zavise od Kosova

Tog 10. novembra Srbija će se suočiti s rezultatima prvog od tri neposredna izazova koji je do kraja 2010. čekaju na putu ka članstvu u EU – izveštaj EK ukazaće koliko je bila uspešna u reformskim procesima, ključnim za proces evropskih integracija, u proteklih godinu dana. Istog dana, srpske vlasti naći će se pred novim izazovom. Ma koliko dobijanje upitnika samo po sebi predstavljalo napredak, s obzirom na to da je kandidatura za članstvo bila „u fioci“ od decembra 2009, odgovaranje na nekih tri hiljade pitanja kojima će zemlja biti „skenirana“ u svim elementima društva, ekonomije, administracije i politike neće biti nimalo lako. Treći izazov koji nas čeka do kraja godine je redovni polugodišnji izveštaj o saradnji s Haškim tribunalom, koji će tužilac Serž Bramerc predstaviti u decembru.

Navedeni rokovi važiće pod uslovom da narednih meseci ne bude neprijatnih iznenađenja, to jest da Savet ministara EU na zasedanju 26. oktobra zaista donese odluku o prosleđivanju kandidature Komisiji. Takođe, mada o tome se za sada nešto manje zvanično govori, svi planovi bi mogli pasti u vodu u slučaju nepostizanja konkretnog dogovora o početku dijaloga s Prištinom. Naime, ukoliko ključne zemlje članice Unije i visoka predstavnica Ketrin Ešton procene da Beograd nije dovoljno kooperativan u pripremi pregovora s kosovskim vlastima o „životnim pitanjima“, ne i o statusu, niti će Savet ministara pogurati kandidaturu, niti će EK proslediti upitnik, a pitanje je i kakva bi bila politička interpretacija Bramercovog izveštaja, u kojem će svakako stojati da se situacija u odnosu na prethodni, junski, nije ni za milimetar promenila.

Ipak, spremnost Srbije na saradnju u vezi s kosovskim pitanjem, nikako neće moći da kompenzuje eventualno usporavanje reformskih procesa u samoj zemlji. Na to je jasno podsetio i evropski komesar za proširenje Štefan File, prošle sedmice u Beogradu, kada je pozvao srpske zvaničnike da se posvete ključnim izazovima u reformskoj agendi, uključujući pravosuđe, borbu protiv korupcije i saradnju s Hagom. File je istakao – što je većina medija previdela da naglasi – da put Srbije ka EU „neće ići prečicom“, već „prema zaslugama“, odnosno zavisiće od uspeha reformskih procesa.

U predstojećem godišnjem izveštaju EK biće ocenjen napredak Srbije u evropskim integracijama od oktobra prošle godine do oktobra ove, i to u oblastima političkih kriterijuma, ekonomskog razvoja i ostvarivanja evropskih standarda. Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, upozorava da će u ovom izveštaju, „za razliku od prošlogodišnjeg u kojem je akcenat bio na usvajanju zakona, posebna pažnja biti usmerena na primenu zakona i uspostavljanje i rad regulatornih tela“.

– Biće reči i o obostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, gde očekujem pozitivne pomake. Postaviće se i pitanje sprovođenja političkih i ekonomskih reformi, vladavine prava, demokratizacije, kontrole javnih nabavki i ispunjavanja obaveza koje su proizašle iz prošlogodišnjeg izveštaja – kaže Delević za Danas, i dodaje da će Komisija preporučiti da se veća pažnja posveti javnoj debati prilikom pisanja i usvajanja zakona, i dok je zakon u pripremi i kada dođe u skupštinsku proceduru.

Na pitanje kako će EK gledati na odnos vlasti prema nezavisnim institucijama, Milica Delević odgovara da niko ne očekuje da regulatorna tela odmah po njihovom uspostavljanju počnu da rade bez problema, ali da je bitno da Komisija vidi da je „uspostavljen proces njihovog uobličavanja i preuzimanja odgovornosti“.

Tanja Miščević, nekadašnja direktorka Kancelarije za evropske integracije, podseća da godišnji izveštaj EK „nikada nije ni pozitivan, ni negativan“, već da se daju sugestije za oblasti u kojima nije bilo dovoljno napretka ili u kojima je konstatovano da je država imala problema.

– Funkcija izveštaja je da ukaže državi na ono što bi moglo da bude problem u budućnosti. U tom smislu, sasvim je jasno da će biti zamerki na pravosudne reforme, na položaj, ulogu, kapacitete i prihvatanje nezavisnih regulatornih tela, kao i na zaustavljenu zakonodavnu aktivnost. Takođe, primena zakona je od prošlog izveštaja stalni predmet sugestija Komisije – kaže Miščević za Danas. Ona dodaje da EK posebnu pažnju obraća na regionalnu saradnju, organizovani kriminal, i to ne samo u Srbiji nego u svim zemljama regiona.

Kada je reč o upitniku o spremnosti Srbije da dobije status kandidata i otpočne pregovore o članstvu, jasno je da će među pitanjima iz Brisela biti i ona koja su po Beograd politički problematična, a tiču se teritorije i stanovništva. Naravno, „kvaka“ je u Kosovu, odnosno da li će srpske vlasti tretirati Kosovo i njegovu populaciju kao deo Srbije, što bi bilo u suprotnosti s mišljenjem 22 članice EU koje su priznale tamošnju nezavisnost.

– Odgovore na upitnik daje administracija, a usvaja ih Vlada. Oni ne mogu Kosovo da tretiraju drugačije nego što je definisano u Ustavu, gde piše da je KiM pokrajina u sastavu Srbije. Takođe, ako je Srbija sa EU zaključila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju iako s većinom njenih članica različito gledamo na kosovsko pitanje, verujem da to neće biti preveliki problem i kada je reč o upitniku – navodi Miščević.

Posle izveštaja EK i očekivane odluke o prosleđivanju kandidature i slanju upitnika, u decembru sledi novi polugodišnji Bramercov izveštaj. Prethodna tri omogućavali su Srbiji omogućavali napredak u evropskim integracijama, iako Ratko Mladić i Goran Hadžić nisu uhapšeni. Jednostavno, glavni haški tužilac pohvalno se izrazio o drugim elementima saradnje, a među 27 članica EU postojala je politička spremnost da to tumače kao dostizanje očekivanog nivoa u ponašanju Beograda. S obzirom da je saradnja s Hagom danas identična onoj obuhvaćenoj junskim izveštajem, opet će doći do izražaja politička volja 27 zemalja, a ona će zavisiti od faktora koji nema veze s Mladićem i Hadžićem – od kooperativnosti Srbije u razgovorima s Prištinom pod okriljem EU.

– Sada možemo očekivati da političke ocene EU o Srbiji budu još bolje, s obzirom da je Beograd dogovorom s Briselom o rezoluciji o Kosovu u UN postao partner Uniji. Posle usvajanja te rezolucije, naš kredibilitet u EU počeo je da raste. Taj nivo partnerske saradnje sada treba zadržati, jer ga je veoma teško steći, a lako izgubiti – smatra Tanja Miščević. Ona, međutim, ukazuje na mogućnost da planiranu evropsku agendu Srbije u ovoj godini zakomplikuje to što je u Holandiji na snazi takozvana „tehnička vlada“, koja ne može da donosi političke odluke u vezi s proširenjem EU.