Insistiramo na otkrivanju političke pozadine Đinđićevog ubistva

 Predstoji nam još godinu dana da uradimo mnogo toga i verujem da će se i u ekonomskom smislu stvari popraviti – ocenjuje u razgovoru za Danas Dragoljub Mićunović, predsednik političkog saveta DS i skupštinskog Odbora za inostrane poslove.

Osma godišnjica ubistva premijera Srbije i predsednika DS Zorana Đinđića obeležena je u subotu. Kako komentarišete najnovija saznanja u istrazi političke pozadine?

– Političke pozadine ubistava su uvek veoma tajnovite i složene. Međutim, poželjno je staviti neku vrstu završnog pogleda na ubistvo Zorana Đinđića, ako je to moguće. Potrebno je utvrditi odgovornost za ono što je dosad urađeno i za ono što je trebalo uraditi, a nije urađeno. Treba da bude ispitano sve što može da osvetli političku pozadinu tog zločina. To dugujemo i porodici Đinđić, ali i našoj javnosti.

Šta mislite o navodnoj ulozi Vojislava Koštunice u atentatu na Đinđića?

– O ulozi Vojislava Koštunice u ubistvu ne znam ništa, osim da je on tada bio predsednik SRJ. U svakom slučaju, istraga koja bi mogla nekoga da optuži za zločin mora da ima dodatne dokaze. Koliko je vojno-obaveštajna služba znala o tome i koliko je obaveštavala Koštunicu, ostaje da se istraži.

Zašto DS nije insistirala na otkrivanju istine o političkoj pozadini atentata?

– To nije tačno. Ona je uvek insistirala. Mislim da su neki ljudi sada preuzeli ulogu po kojoj je samo njima stalo do uspomene na Zorana Đinđića. Ne osporavam nikome pravo da to radi, ali niko ne bi trebalo da se predstavlja kao jedini zaštitnik Đinđićevog lika i dela. Najbitnije je ko i u kojoj meri nastavlja politiku koju smo Zoran i ja sa Demokratskom strankom pokrenuli još početkom devedesetih godina prošlog veka. Treba otvoriti mogućnost, naravno, za sve dokaze i dokumente i istražiti ubistvo do kraja, ali ne bi bilo dobro da se to pretvori u neku vrstu marketinškog ili političkog obračuna raznih grupa, na primer, kao što sve obaveštajne službe imaju svoju verziju o atentatu.

Da li bi Srbija 2011. bila maltene „raj na zemlji“ da Đinđić nije ubijen, kao što često možemo čuti?

– Nedavna izjava Vuka Draškovića koji je rekao da su demonstracije 9. marta 1991. uspele, onda ne bi bilo ratova i svega lošeg iz devedesetih, po mom mišljenju je problematična i preterana. Društvene događaje određuje mnogo različitih elemenata. Oni su proizvod ukrštanja ljudskih volja i programa. Da li bi se Srbija razvijala i u kom smeru, ne može da zavisi samo od jednog čoveka, pa ni jedne partije. Smisleno je govoriti jedino o tome da je Đinđićevo ubistvo nanelo veliku štetu Srbiji, njegovoj porodici i DS. Uvek postoji duh vremena, a Đinđić je na njega uticao, to je sigurno.

Činjenica je da je većina građana razočarana u DS. Da li je vaša stranka svesna toga?

– Ne znam kako ste izmerili tu većinu, ali sigurno je da su građani Srbije dosta razočarani svojim životnim standardom i DS je toga svesna. To razočarenje dolazi, pre svega, od toga što su građani želeli da žive boljim životom, a očekivali su da se dese i bolje stvari u državi i društvu. Jedan deo krivice može se pripisati nedovoljnoj efikasnosti DS, kao i ostatku vlasti. Međutim, za drugi deo su odgovorne okolnosti koje niko nije mogao da predvidi, a to je svetska ekonomska kriza. Takođe, očigledno je da je liberalna ekonomija potpuno legitimisala gramzivost i beskonačno bogaćenje, a ignorisala solidarnost i socijalnu pravdu. To je problem s kojim će morati da se suoči ceo svet, a ne samo Srbija. Nezadovoljstvo građana se sliva prema DS, koja je na izborima dobila njihovo poverenje da će odgovorno voditi državu.

l U tom smislu, da li može da dođe do ozbiljnog poraza DS na sledećim parlamentarnim izborima, odnosno šta će demokrate uraditi da to spreče?

– Ne verujem da će doći do poraza na narednim izborima. Trenutno imamo apatiju birača. Međutim, predstoji nam još godinu dana da uradimo mnogo toga i verujem da će se i u ekonomskom smislu stvari popraviti. Moramo da obratimo pažnju na one slojeve kojima je najteže, da ukažemo na solidarnost građanima, da mobilišemo čitavo društvo kako bismo svi shvatili da smo celina kao politička zajednica i da kao ta celina treba da imamo veću međusobnu solidarnost. To zahteva harmoničniju vladu i potpuno potiskivanje partijskih, odnosno partikularnih interesa. Država predstavlja opšte dobro, čiji su vlasnici građani i ne može biti data na slobodno raspolaganje bilo kojoj partiji. Normalno je da postoje koalicije u vlasti, ali to ne znači da treba potisnuti kolektivno odlučivanje vlade kao celine, kolektivni duh vlade.

Da li će biti nekih novih prestrojavanja unutar DS?

– Predstoje izbori za organe stranke koji će se normalno odvijati. Ja sam za to da u DS dolaze novi, mladi ljudi, ali da li će se to i desiti pokazaće praksa.

Nakon promena u Vladi Srbije, da li se stvorila loša atmosfera među predstavnicima DS i može li predsednik Tadić sve da drži pod kontrolom?

– O svemu unutar DS odlučuju organi stranke. I na Glavnom odboru u drugoj polovini marta biće potvrđeno da se mora poštovati procedura stranke, kolektivno odlučivanje unutar organa i poštovanje zajedničkih odluka. DS će funkcionisati na taj način i ubuduće.

Najavljivana su „nova lica“ i „nova energija“ u rekonstruisanoj vladi, a ispostavilo se da je to iz vaše stranke Dušan Petrović, javnosti dobro poznat.

– DS je pokazala da u ovom značajnom trenutku, kada je bilo problema u koaliciji, može uspešno da završi godinu, odnosno da pomogne da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU. Budući da to zahteva punu organizaciju vlasti, DS je za ministra postavila svog potpredsednika Petrovića, jer je potrebna jača veza s vladom, i pored svih ministara iz DS koji su tamo zastupljeni. Tu je i ministar odbrane Dragan Šutanovac, kao i predsednici gradske i pokrajinske vlasti. To su ljudi koji vode DS, ali imaju i veliku odgovornost na sprovođenju mera koje nam predstoje do kraja izborne godine.

U kojoj meri se stavovi koje iznosi u javnost Vuk Jeremić, na primer o nesvrstanima i Kosovu, podudaraju sa stavovima iza kojih stoji DS ili Vi lično?

– Postoji politika DS koja se konstituiše kroz njene organe. Ta formulacija je veoma jasna, posebno u naporima da se što pre dođe do statusa kandidata za ulazak u EU. Vrednosti DS ne mogu biti ugrožavane nikakvim parcijalnim interesima. Ja sam uvek za to da se razgovara o svemu onome gde se stavovi razlikuju. I razgovaraće se, kako u DS tako i u skupštinskom Odboru za inostrane poslove. Moramo da mobilišemo sve diplomatske aktivnosti za glavni cilj, a to je dobijanje statusa kandidata. To podrazumeva veoma jasnu saradnju s Evropom i izbegavanje konfrontiranja. Neke stvari ne mogu da budu isključivo u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova.

Dijalog Beograda i Prištine je počeo. Kako ocenjujete prvu rundu razgovora?

– Videlo se da je dijalog moguć, kao i da ga podržavaju i Evropa i Rusija. Samo neki političari kod nas smatraju da je to najgore poniženje i da je „pogubno“ za Srbiju. Najveći interes da se razgovara s Kosovom imamo upravo mi, jer na Kosovu žive naši građani, tamo imamo našu imovinu i kulturnu baštinu, ne prejudicirajući pitanje statusa. I ekonomski interesi su Srbiji veoma važni jer imamo trgovinski suficit u razmeni sa Kosovom. Mislim da će dijalog biti dug, ali već se pokazalo da su rešenja moguća.