Uspostavljanje principa rodne ravnopravnosti u Narodnoj skupštini Srbije nije sprovedeno baš tako dobro kako ovdašnji političari pokušavaju da nam predstave.
Činjenica je da žena u zakonodavnom domu ima više nego ikada, ali kada se malo „zagrebe“ ispod površine postaje jasno da su mnogi stereotipi patrijarhalnog društva ostali na snazi.
Od 250 parlamentaraca žena je više od 80, dok od 306 članova 19 skupštinskih odbora (ima poslanika koji su članovi više radnih tela) 94 su ženskog pola. To je povećanje od preko 50 odsto u odnosu na prošli saziv državnog parlamenta.
Ipak, primetno je da su žene potpuno isključene, ili svedene na „minimum“, u većini odbora Skupštine Srbije koji se smatraju najvažnijim, odnosno najuticajnijim. Žena uopšte nema u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove i Odboru za Kosovo i Metohiju.
Odbor za administrativno-budžetska i mandantno-imunitetska pitanja ima samo jednu članicu – to je Olgica Batić, predsednica Demohrišćanske stranke Srbije. Tu je bila i Jorgovanka Tabaković dok se nije „preselila“ u Narodnu banku Srbije, a SNS još nije izabrala ko će je zameniti.
I u Odboru za kontrolu službi bezbednosti nalazi se jedna žena, Jadranka Joksimović iz SNS, koja je i predsednica tog tela.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava ima svega dve članice – Vesna Kovač iz URS i Dušića Nikolić iz SNS. Identično je stanje u Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, gde su u sastavu Slavica Savić iz SPS i Aleksandra Tomić iz SNS.
Po tri žene su u Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo (od ukupno 17 članova), Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, kao i u Odboru za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
S obzirom na srpski stereotip da su muškarci bolji u tehničkim naukama, možda nije čudno to što su od 17 članova Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo samo četiri žene.
Za nijansu bolja situacija je u Odboru za dijasporu i Srbe u regionu (pet od 17) i Odboru za spoljne poslove (pet od 16).
Patrijarhalno viđenje stvari ogleda se i u tome da je pripadnica manje zastupljenog pola najviše u onim skupštinskim telima koja se bave društvenim, politički najmanje osetljivim, pitanjima. Narodne poslanice su najbrojnije u Odboru za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, gde ih je 13 od ukupno 16 članova, a predsednica je Milica Dronjak iz Partije ujedinjenih penzionera.
Žene su u većini i u Odboru za kulturu i informisanje – njih je 12 naspram pet muškaraca, a „pristojno“ su zastupljene i u Odboru za zaštitu životne sredine, gde ih je sedam od ukupno 17 članova.
Pozitivan izuzetak je svakako Odbor za evropske integracije, na čijem je čelu Milica Delević iz DS. To je jedino skupštinsko telo s velikom političkom težinom u kome su narodne poslanice u većini – njih je deset, a muškaraca šest.
Ženska vlada
Iako zakonom nije uređeno da u Vladi Srbije bude zastupljeno bar 30 odsto žena, kao što je u vezi s izbornim listama, u novoj ekipi za stolom u Nemanjinoj 11 ih je dosad najviše – 26 odsto. Naime, od ukupno 19 članova vlade Ivice Dačića njih pet je ženskog pola.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
