Očekujem suzdržan stav Srbije na godišnjicu Oluje

– Naravno, ovakva poseta ne može imati tehničko-radni karakter, jer se radi o najvišim državnim predstavnicima, ali može obeležiti neku novu fazu u unapređivanju međusobnih odnosa. Koji bi to bili konkretni dokazi koji bi ukazali da se ide tim putem? Na primer, podvlačenje postignutih dogovora o zajedničkom nastupu na predstojećem sastanku na visokom nivou u okviru Berlinskog procesa, koji će se održati u avgustu, u Beču, uz podršku na visokom nivou Austrije, Nemačke, Francuske i Evropske komisije, uz eventualno dopunske inicijative. Kao što je poznato, radi se o projektima koji treba da infrastrukturno integrišu naš region u EU i pre nego što se ostvari institucionalna integracija. Zatim, isticanje značajne trgovinske razmene, saradnje u oblasti nauke i obrazovanja, kulturne saradnje, saradnje u pripremama pregovora sa EU itd. Naravno, tu ostaje i lista spornih pitanja u bilateralnim odnosima, koja će se rešavati u vremenskim okvirima koje diktira težina problema – procesuiranje ratnih zločina, problem nestalih, izbeglice i raseljena lica, imovinska pitanja i drugo. Treba napomenuti da Srbija i BiH imaju razvijenu vojnu i policijsku saradnju i bilateralno i u okviru različitih formi regionalne saradnje, što dvema državama olakšava borbu protiv organizovanog kriminala, kaže za Danas Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose EUPS, odgovarajući na pitanje hoće li dolazak članova Predsedništva BiH u Beograd unaprediti odnose dve zemlje i šta bi bili konkretni dokazi boljih odnosa.

 Ima li kapaciteta i u Srbiji i u BiH za rešavanje spornih pitanja između dve države?

– Ključni faktor je politička volja. Ako se incident u Potočarima sa obe strane od ozbiljnog problema pretvori u podsticaj za čvršći politički angažman da se sporna pitanja rešavaju, a incidenti ovakve vrste onemoguće, obe strane su dobitnici. Tehnički kapaciteti za rešavanje spornih pitanja ne bi trebalo da budu problem. Jer, za sve se može potražiti i dobiti pomoć ukoliko ima političke volje.

 Kako ocenjujete ponašanje i izjave premijera nakon napada u Srebrenici?

– Složila bih se sa brojnim komentatorima ovog dramatičnog događaja da se ponašanju i izjavama premijera teško ima šta zameriti. Greške iz prošlosti se ne mogu popraviti, ali je najvažnije ne ogrešiti se o potrebe i zahteve vremena koje tek dolazi, a pre svega, ne ugroziti šanse za normalan život novih generacija.

 Da li bi trebalo da se državni vrh Srbije distancira od Milorada Dodika ili ne i zašto?

– Republika Srpska je složena tvorevina unutar složene tvorevine BiH. Najnovija odluka o raspisivanju referendum u RS oko najavljene promene ovlašćenja pravosudnih institucija na državnom nivou i nivou entiteta novi je potres koji je inicirao predsednik Dodik. To je istovremeno i izazov za Republiku Srbiju. Da li ona mora po svaku cenu podržavati politiku koju personifikuje Dodik, ili mora prvenstveno voditi računa o sopstvenim interesima da bi uopšte bila u stanju da dugoročno pomaže Srbima u susednim državama? Ambivalentna politika Srbije, koja traje već 20 godina, verovatno će morati da se promeni, pogotovo što ni vlast u Republici Srpskoj više nije tako monolitna kao što je bila i što ima političkih snaga koje su otvorene ka građenju funkcionalnije i stabilnije BiH. Ubrzavanje integracije obe države u EU rešilo bi mnoge sadašnje problem koje među njima postoje. Ako to predstavlja važno merilo za konkretno opredeljivanje državnog vrha Srbije, onda se odgovor na vaše pitanje sam nameće.

 Kako na poziciju Srbije utiču izjave ministra spoljnih poslova Srbije da će Beograd kao antisrpsko gledati ponašanje zemalja čije vojske budu defilovale na obeležavanju Oluje?

– Za Hrvatsku je 5. avgust najveći nacionalni praznik, Dan pobede i Dan državnosti. Za Srbiju je to dan poraza i dan egzodusa Srba iz Hrvatske. Suprotstavljene emocije niko ne može da pomiri, a krupne izjave ništa ne mogu da promene. A život ide dalje. Srbi sada dolaze da letuju u Hrvatskoj, ali se malo ko od izbeglica vraća da tamo živi. To govori o realnosti naših sadašnjih odnosa.

Očekujete li da će državni vrh i članovi vlade Srbije 5. avgusta biti suzdržani u izjavama koje se odnose na Hrvatsku?

– Da, očekujem.

 Koja su pitanja do sada ostala nerešena između Beograda i Zagreba i vidite li spremnost dva premijera da ona budu rešena?

– Procesuiranje ratnih zločina, povratak izbeglica i raseljenih lica, granica, imovinska pitanja…. Ponešto stoji, a ponešto se rešava. Spremnosti ima, ali praksa je spora.

 Može li se sada očekivati jači pritisak EU na Srbiju za usaglašavanje njene spoljne politike sa evropskom?

– To se ne mora desiti na eksplicitan način, a Srbija nije spremna da uvede sankcije Rusiji. Ovo će neko vreme biti domen igre senki, gde stvari često neće izgledati onakvim kakve zaista jesu.

 Ostaje li Srbija na istom odstojanju i u odnosu na Zapad i Rusiju ili mislite da je bliža jednoj strani? Kojoj i na osnovu čega to mislite?

– Srbija je mnogo bliža Zapadu i biće sve bliža. Ali, istovremeno, rusko prisustvo i uticaj u Srbiji nikada nisu bili veći u skorijoj prošlosti, koliko god to apsurdno zvučalo.

Svi se računi kad-tad naplate

 Koliko je pozicija Srbije oštećena u odnosima sa Velikom Britanijom i ostalim zemljama EU posle neusvajanja njene rezolucije u SB UN i oštrih izjava koje su davali članovi Vlade Srbije?

– Zanimljivo je da, prema informacijama koje su dostupne javnosti, ova rezolucija nije bila tema u seriji važnih susreta na visokom nivou koje je državni vrh Srbije imao poslednjih nedelju dana. U Srebrnici se desio strašan zločin koji je bacio ljagu na čitav srpski narod. Ali ko je, na kraju, imao koristi od britanske inicijative? Cinici bi rekli da smo samo svi zajedno privukli pažnju ISIL-a kao opravdana meta za akciju, a Britanija je dovoljno daleko.

 Verujete li da Srbija nije napravila dogovor sa Rusijom oko veta u SB UN?

– Svi se računi kad-tad naplate.