Podržati ulazak Srba u institucije na Kosovu

* Kojim temama bi trebalo da bude posvećen predstojeći dijalog Beograda i Prištine? Da li bi i ko trebalo da posreduje, i pod čijim okriljem?

– Kada počinje dijalog ovakve vrste, trebalo bi ga započeti lakšim temama, odnosno onim koje se tiču poboljšanja uslova života građana koji žive na Kosmetu, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Reč je o telekomunikacijama, problemima snabdevanja električnom energijom, ekonomiji, privredi, potom povratku interno raseljenih i rešavanju sudbinu nestalih. Nakon toga potrebno je postepeno dostizati teme poput pitanja statusa. Format razgovora treba da ide od prostijih ka složenijim temama, a tome treba prilagoditi i sastav učesnika. Što se tiče posrednika u tim razgovorima, nismo u prilici da biramo ili značajno utičemo na to. S jedne strane je Beograd, s druge Priština, a posrednici bi trebalo da budu EU, UN, SAD i Rusija. Mislim da bi okrilje pod kojim bi se razgovori odvijali trebalo da budu UN.

* Kako bi trebalo rešiti „sedenje za istim stolom“ predstavnika Beograda i Prištine u regionalnim organizacijama, imajući u vidu da kosovski zvaničnici ne žele da budu zastupljeni kao „Kosovo/Unmik“?

– Ako postoji dobra volja, onda je lako dati odgovor na to pitanje. Međutim, ako je prisutan elemenat inata koji proizilazi iz unutrašnjopolitičkih prilika obe strane u dijalogu, onda to otežava i opterećuje predstojeće razgovore Beograda i Prištine. Ako ljudi žele da budu kooperativni, onda će to pitanje tretirati u smislu da table ne znače ništa. One su za slikanje i snimanje kamerama. Smatram da je bez tabla ispred učesnika razgovora, dijalog sasvim moguć. Ipak se radi o prepoznatljivim ličnostima koje učestvuju ili će učestvovati u dijalogu.

* Pod kojim uslovima bi Srbija mogla da prihvati ulazak Kosova u Savet Evrope i OEBS?

– To je tema za dijalog. Ne bi bilo dobro da javnost u Beogradu i Prištini prejudicira stavove. Sve što se prejudicira, otežava razgovore i iznalaženje mogućih rešenja, koja bi mogla da proisteknu. Moramo poći od realnosti. Obe strane imaju crvene linije koje su veoma udaljene jedna od druge. Smatram neophodnim da se te dve crvene linije međusobno približavaju u cilju iznalaženja održivog rešenja.

* Šta bi Beograd trebalo da učini ukoliko Priština podnese zahtev za prijem u UN?

– Srbija će nastaviti da blokira prijem Kosova u UN. To je, u ovom trenutku, sasvim logičan i prirodan sled događaja.

* U slučaju podele Kosova, gde bi Srbija trebalo da povuče granicu?

– To je tema oko koje se duže vreme vodi polemika. Mnogo je rano sada pričati o granicama, odnosno o kartama, linijama i olovkama kojima će granice biti iscrtane. Prepustimo to učesnicima dijaloga. Vidim da će u našem timu biti istoričari koji će imati njima svojstvenu perspektivu problema vezanih za prošlost. Međutim, nadam se da će u našem timu biti i ljudi koji znaju da projektuju budućnost i iznalaze pragmatična rešenja. Problem Kosmeta nije takav da ga je moguće rešiti preko noći i kao takav zahteva visoko kompetentne timove.

* Da li Beograd treba da podrži ulazak Srba u kosovske institucije na predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu?

– Treba, jer je to ispravan put i način da se Srbija preko tih međunarodno priznatih institucija izbori za poboljšanje uslova života građana srpske nacionalnosti na Kosmetu. Prostor Kosmeta neće ništa značiti bez Srba koji tamo žive. Uslov da se Srbi vrate da žive na Kosmetu je da im obezbedite perspektivu i bezbednost. Bez perspektive i bezbednosti života nije moguće zamisliti povratak.