Malo je verovatno da će se Srbija i Makedonija pridružiti EU u narednih 10 godina, ali obe zemlje mogu da ostvare ekonomsku korist od EU, koja namerava da od 2014. do 2020. odobri Beogradu pomoć od 1,5 milijardi evra, ocenjuje američka bezbednosna i izdavačka kompanija Stratfor.
Stratfor navodi da je, s druge strane, Rusija svoj uticaj na Balkanu, gde ima jake istorijske i kulturne veze sa Srbijom i Grčkom, koristila da bi ugrozila interese Zapada. Proteklih godina je zainteresovanost Kremlja za taj region u velikoj meri vezana za pogoršanje odnosa između Zapada i Rusije. Cilj Moskve na Balkanu je sprečavanje širenja zapadnih vojnih snaga na taj region, uz sprovođenje strateških projekata energetske infrastrukture.
Pritisak Zapada je možda okončao projekat gasovoda Južni tok, ali ruska kompanija Gazprom namerava da izgradi gasovod Turski tok, do granice Turske sa Grčkom, a zatim do Makedonije, Srbije i Mađarske. Te zemlje su u centru ruske diplomatske ofanzive, ali je uticaj Moskve na Balkanu relativno ograničen, zbog unutrašnjih finansijskih i političkih prolema Rusije, ocenjuje Stratfor. Turski tok će, ukoliko bude izgrađen, uticati i na poboljšanje odnosa Ankare sa Skopljem i Beogradom. Rusija računa da će produžetak Turskog toka prolaziti kroz Makedoniju, prema srednjoj Evropi, ali nestabina situacija u Makedoniji preti da ugrozi planove Moskve, navodi Stratfor.
Rusija i Zapad imaju na Balkanu zajedničkog protivnika – političku nestabilnost, jer bez obzira koliko se vremena i političkog truda ulaže spolja, na Balkanu uspeh zavisi isključivo od prisustva jake i stabilne vlade, a vlade u tom regionu su po pravilu slabe, ocena je ove kompanije. Kao se navodi, obe strane pokušavaju da investicijama i energetskim projektima kupe uticaj, u čemu nastoji da ih prati i Turska, ali unutrašnji politički izazovi balkanskih zemalja prete da potkopaju te napore spolja. Tako da, dok velike sile koriste novac i politiku da bi ostvarile uticaj na Balkanu, slabe lokalne vlade nastavljaju da balansiraju između njih.
Sukob u Makedoniji, koji može ugroziti planove Rusije u regionu, primer je problema kakve strane sile imaju na Balkanu. Zapad, Rusija i Turska su spremne da ulože kapital u region, da bi ostvarile sopstvenu korist, ali će slabe vlade nastaviti da balansiraju između spoljnih sila, zaključuje Stratfor.
Na antivladine proteste u Skoplju je rusko Ministarstvo spoljnih poslova reagovalo snažnom podrškom Vladi Makedonije. Moskva je opozicione partije i nevladine organizacije optužila da sarađuju sa Zapadom. Vlada u Skoplju se zvanično zalaže za ulazak u NATO i EU, ali je otvorena za ruski predlog o Turskom toku. Slaba vlada i sve veća politička nestabilnost u Makedoniji sprečavaju tu zemlju da postane jak saveznik Zapada ili pouzdan partner Rusije, ukazuje Stratfor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
