foto EPA-EFE/OLIVIER HOSLETAko uđu u Evropsku uniju, Srbija i njen komšiluk bi kao siromašne države bili neto primaoci novca iz briselske kase, što nije ništa u poređenju sa tim koliko bi novca dobijala mnogoljudna agrarna Ukrajina, a toga se u Uniji plaše, piše Dojče vele.
Više od decenije je EU delovala kao zatvoreni klub, pred čijim vratima uzalud čeka nekoliko zemalja, ali ruska invazija na Ukrajinu to je promenila iz korena, pa je u decembru Brisel otvorio pristupne pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom i dao status kandidata Gruziji.
„Iz očiglednih razloga EU sada vidi proširenje kao bezbednosni instrument, pri čemu je uticaj na budžet deo priče, ali ne mora biti odlučujući“, kaže zamenica direktora u berlinskom trustu mozgova Centar „Žak Delor“ Tu Ngujen.
Naime, novi entuzijazam oko proširenja EU koji provejava iz Brisela koči činjenica što neke članice Unije i mnogi građani u proširenju vide čist ekonomski gubitak.
Najveći deo budžeta EU ide na regionalni razvoj i poljoprivredu, a siromašnije članice dobijaju iz budžeta mnogo više nego što u njega uplaćuju. Svih osam zemalja koje su u čekaonici EU, uključujući Srbiju i Ukrajinu, daleko su siromašnije od proseka EU i sve bi bile neto primaoci.
Posebna priča je Ukrajina kojoj je Brisel otvorio perspektivu tek pod ruskom invazijom. Ukrajina je pre rata brojala više od 40 miliona ljudi, a bila je siromašnija i od balkanskih kandidata.
„To je sasvim drugi nivo zbog veličine zemlje, poljoprivrednog sektora, zbog prosečnog imetka i pre svega jer zemlji u ratu treba 500 milijardi evra za obnovu i ta će suma samo rasti“, kaže Toči.
Ukrajina bi odmah postala najveća poljoprivredna sila EU i usisavala bi veliki deo budžeta. U članicama EU ima 157 miliona hektara obradive zemlje, a samo Ukrajina ima 41 milion hektara. Poređenja radi, Srbija ima između četiri i pet miliona hektara.
Stoga bi za mnoge u EU Ukrajina bila konkurencija koju ne žele. Prema računici Evropskog saveta, prijem svih kandidata u EU koštao bi 256 milijardi evra u sedmogodišnjem budžetskom periodu, a samo Ukrajina bi od toga dobila 186 milijardi, ne računajući troškove obnove.
Ngujen za Dojče vele kaže da možda troškovi ne bi bili onoliki koliko se pribojavaju neke članice EU, ali je nejasno otkuda bi došao dodatni novac.
Na kraju je EU podeljena po pitanju brzog proširenja, a neki od odgovora na pitanje koja strana preteže biće dati na glasanju za Evropski parlament u junu, navodi Dojče vele
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
