Režim Vučića odustaje od evropskih integracija, samo što to još nije i obelodanjeno: Šta je ostalo iza posete Si Đinpinga Srbiji?

Kina je tradicionalni i verni partner sa režimom ruskog predsednika Vladimira Putina, ne samo u vezi sa ratom u Ukrajini, već i svih ostalih sukoba i ratova širom sveta, a nasuprot EU i SAD.

Činjenica da režim Aleksandra Vučića sve više odstupa od proklamovanog državnog – evropskog puta, kao i da je, nakon poslednjih, decembarskih izbora, osuđen od gotovo svih evropskih čelnika – da ih je pokrao, što uz odbijanje da se uskladi sa evropskom spoljnom politikom i uvede sankcije Rusiji, odnosno konačno reši pitanje Kosova, nameće pitanje o tome da li Srbija konačno odustala od EU integracija.

– Ne pamtim da je na ovako emotivan način aktuelna vlast dočekala nekog od evropskih zvaničnika. Godinama unazad se susreti sa visokim zvaničnicima iz Brisela najčešće opisuju kao teški i mučni, što ide pod ruku sa narativom da je Evropska unija ta koja Srbiju ucenjuje i pritiska, a da su nam iskreni prijatelji negde na istoku – kaže za Danas Sofija Popović, novinarka portala European Western Balkans.

Gledajući posetu kineskog predsednika, dodaje, “mislim da je i najvećim optimistima teško da poveruju da ova vlast zaista želi Srbiju u Evropskoj uniji”.

– U momentu kada se politika proširenja vraća visoko na agendu Evropske unije i kada u procesu dominiraju politička pitanja, ovakav pristup nije nešto što će pomoći Srbiji da se približi Evropskoj uniji – ističe sagovornica Danasa.

Podsetimo, u poslednje četiri godine Srbija je otvorila samo jedan novi pregovarački klaster, u decembru 2021. godine.

– Ukupno Srbija je otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, a zatvorila je samo dva, ona koja se na istoj međuvladinoj konferenciji otvaraju i zatvaraju. To nije tempo kojim možemo biti zadovoljni s obzirom na to da o punopravnom članstvu pregovaramo već punih deset godina, a da sveukupno proces traje mnogo duže – smatra ona.

Otvaranje novog klastera se ni ne nazire, ističe dalje, što zbog brojnih zamerki na račun vladavine prava u zemlji, što zbog odluke vlasti da se ne uskladi sa sankcijama Rusiji.

– Sve one reforme koje su ostale u procesu proširenja tiču se isključivo političke volje i Srbija je definitivno zemlja koja bi neophodne kriterijume mogla da ispuni, ukoliko to želi. Međutim, utisak je da ni na tehničkom nivou nema volje da se proces ubrza. To pokazuje podatak resornog ministarstva iz novembra prošle godine da je od jula 2022. do juna 2023. godine samo 60 od planiranih 223 pravna akta povezana sa procesom pristupanja – objašnjava sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, do sada je vlast u Srbiji imala snažan argument da Evropska unija i ne želi proširenje, te da spor napredak nije naša krivica, već krivica Brisela.

– Ukoliko nova briselska administracija zaista bude dosledna u ovim obećanjima da aktivira politiku proširenja i primi neke zemlje u susedstvu, poput Crne Gore, taj argument pada u vodu. Međutim, nakon više od deset godina konstante antievropske retorike, čiji su izvor najviši državni zvaničnici, pod velikim znakom pitanja je da li u Srbiji postoji javnost koja bi pozvala aktuelnu vlast na neki vid odgovornosti ukoliko se dogodi da Srbija ostane u čekaonici, dok druge države pristupaju EU – zaključuje Sofija Popović.

Juče je i ambasador Evropske unije, Emanuel Žiofre, rekao posredno da se Srbija sa porukama nakon kineskog predsednika stavila na put kojim nije jasno da li odustaje od evropskih integracija.

Ambasador je tom prilikom naglašavao da je EU najveći trgovnski partner sa Srbijom, odnosno da je Kina tek na trećem mestu.

Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, ističe za Danas da dolazak kineskog predsednika u Beograd mora da se posmatra u sklopu čitave njegove evropske turneje čiji je glavni cilj suštinski pokušaj da se preko produbljivanja razlika u Evropskoj uniji utiče na odnose između Evrope i Amerike.

– Na ovaj način se dalje vrši pregrupisavanje na globalnoj sceni i utvrđuju pozicije pred američke predsedničke izbore. Srbija je samo jedan mali deo te slagalice koja Kini daje priliku da malte ne iz srca Evrope pošalje snažnu anti-zapadnu, pre svega anti-NATO poruku. Otuda su razmljive Sijeve poruke da Kina poštuje samostalnost Srbije u spoljnoj politici, jer Kinu, za razliku od Evropske unije ne zanimaju nikakvi integrativni procesi sa Srbijom, koji suštinski nisu ni mogući – smatra ona.

Zbog različitih pozicija unutar same EU koje se dešavaju i zbog trenutne borbe za suštinsko evropsko liderstvo, dodaje, reakcije iz EU na ovakvu poziciju Srbije trenutno izostaju, ali su one stigle od američke strane.

– Način na koji će se zapadni akteri ophoditi prema ovoj poziciji Srbije u budućnosti, odrediće i dalju budućnost evropskih integracija Srbije – zaključuje Bojana Selaković.