Fotelje čelnih funkcija sportskih saveza i sportskih klubova oduvek su bile interesantne političkoj eliti u Srbiji što je naša realnost na koju su se svi privikli. Od nedavno u te fotelje seli su političari najvećeg kalibra, bez omalovažavanja onih pređašnjih, pa je i pitanje njihove moći i spremnosti da pomognu podignuto na viši nivo.
Najnovije uzdanice su ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić na čelu Unije teniskih profesionalaca Srbije, Dragan Đilas gradonačelnik Beograda i zamenik predsednika Demokratske stranke koji je od aprila prvi čovek Košarkaškog saveza Srbije, kao i donedavni ministar ekonomije, a sada narodni poslanik Mlađan Dinkić koji je počasni predsednik KK Radnički iz Kragujevca.
Nebojša Čović, prvi čovek FMP iz Železnika, a nekada šef Koordinacionog tela za jug Srbije, gradonačelnik Beograda i predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije ističe da ljudi ovog ranga mogu da doprinesu napretku sporta.
Na koji način političari najvišeg ranga mogu da pomognu sportskim savezima i klubovima?
– Njihova snaga ogleda se u uticaju na razne društvene strukture, a koji su stekli političkim angažmanom. Oni pre svega mogu da utiču na imaoce kapitala da investiraju u određeni klub ili sportski savez. Tu je i njihovo ime koje ima odjeka u granicama naše zemlje, ali i u svetu, pa i na račun njega mogu doneti neki poen. Nije to novost i kreacija Jeremića, Đilasa i Dinkića, to je već tradicija u našoj zemlji, ali po modelu preuzetom sa Zapada. Isto imamo i u njihovim savezima, Milanu, Realu, Barseloni, kao i u Crnoj Gori sa Milom Đukanovićem na čelu njihovog košarkaškog saveza.
Koji su motivi ulaska političara u sport? Da li preovlađuju ljubav prema njemu ili želja sa samopromocijom?
– Želim da verujem da je ključni motiv želja da se unaprede tenis i košarka. Za Đilasa lično znam da je čovek košarke i da može da uradi dosta. Jeremića ne poznajem u tom svetu, ali vidim da prati tenis pa valjda ima i znanja da ga podigne na viši nivo. Za Dinkića znam da je menjao više sportova, počev od skijanja, ko zna možda da doprinos i u košarci. Tu je i ta druga strana medalje, pa se stiče utisak da oni kroz sport nastoje da prikupe političke poene. Tačno je da ukoliko budu uspešni raste njihov kredibilitet kod običnog sveta, ali to je mač sa dve oštrice. Ako ne bude rezultata njihov ugled će biti poljuljan.
Koliko je realno da oni pored svojih brojnih obaveza uopšte mogu da vode računa o sportu?
– Samo je pitanje koliko ko uopšte želi da se preda sportu. Bio sam i gradonačelnik Beograda i predsednik KSJ i znam koliko vremena treba da se izdvoji ako želite da radite najbolje. Međutim, ovim ljudima, ako imaju nameru da stvarno pomognu, nije potrebno puno vremena i truda. Dovoljno je nekoliko telefonskih poziva ili kraćih sastanaka da se odrede prioriteti i utiče na sponzore da se priklone određenom sport – zaključuje Čović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
