Nezaboravni golovi Vranjanca Dejana Osmanovića

– Ima tu neke simbolike, ali mi je jako žao što su moji prijatelji iz Kule odustali od takmičenja. Verujem da će vremenom Hajduk ponovo biti ono što jeste, a to je jedan divan klub iz vojvođanske ravnice u kome sam proveo i najlepše trenutke u svojoj karijeri – objašnjava za danas Osmanović, razmišljajući da se priključi stručnom štabu Dinama iz Vranja, gde je i počeo svoju fudbalsku karijeru. Agilnoj upravi Hajduka zapao je za oko 1996. godine, kada je i realizovan transfer onižeg, crnpurastog napadača. Osmanović se brzo nametnuo i izborio za mesto u prvom timu. Bio je to fudbaler fantastičnih sposobnosti. Podjednako dobro je baratao i levom i desnom nogom, izvođenje prekida doveo je do perfekcije.

– Tehnika je bila na svetskom nivou. Loptu je prihvatao i kontrolisao sa takvom lakoćom da su samo radi njega mnogi prelazili desetine kilometara i gledali utakmice Hajduka. Uprkos relativno niskom rastu, bio je velika opasnost i u skok igri. Osmanovićevom driblingu, niko nije mogao da odoli, tako da bi ga konstantno čuvala dvojica, a neretko i trojica protivničkih igrača. Bez sumnje, jedan od trojice najboljih igrača koji su ikada nosili beli dres – podseća se Miroslav Savić, vatreni navijač Kuljana.

Dejan Osmanović je u Kuli bio u četiri navrata. Prvi period trajao je od 1996. do 2000. godine. Osmanović je u ovom razdoblju odigrao 97 utakmica i postigao 42 gola. Bio je strelac i jednog gola u kup takmičenju, kao i pobedonosnog gola, u Finskoj, u okviru IT kupa, kada je pobeđen Turku.

U sezoni 1998-99. bio je i najbolji strelac Prve savezne lige SRJ, najelitnijeg fudbalskog takmičenja, ondašnje zemlje. Pokušao je potom da se dokaže i u španskom fudbalu. Nosio je dres Ekstramadure nekoliko meseci, ali bez većih rezultata, tako da se već 2001. ponovo obreo u Ponosu ravnice. U sezoni 2001 – 2002. postigao je čak 25 golova na 24 prvenstvene utakmice, što je rekord koji niko u Hajduku nije oborio. U istoj sezoni postigao je i dva gola u nacionalnom kupu. U ovom periodu, Osmanović postaje i kapiten Hajduka, postaje i reprezentativac Jugoslavije, za koju je odigrao četiri meča i postigao jedan pogodak. Iste godine odlazi na južnoamerički kontinent. Zaigrao je za renomirani brazilski klub Vitoriju, bio standardan na deset utakmica, postigao dva gola, ali srce ga je ponovo vuklo ka vojvođanskoj ravnici i Hajduku. U trećem navratu, od 2002. do 2004. godine, Tatko na fudbal na 25 prvenstvenih utakmica postiže šest golova.

Nakon sukoba sa tadašnjim šefom struke Miloljubom Ostojićem, odlazi na kratko u Banatski Dvor, gde pruža odlične partije. Posle promene trenera operativci Hajduka ga vraćaju u Kulu, i on po četvrti put nosi dres Hajduka i to u periodu 2005- 2007, kada je na 43 utakmice postigao 18 golova i upisao 19 asistencija. Postigao je u ovom razdoblju i dva pogotka u nacionalnom kup takmičenju. Nakon ovog perioda, Dejan Osmanović i definitivno napušta Hajduk. Nosio je do kraja karijere dres Bežanije, Smedereva, Banata i u svakom od ovih superligaša ostavio neizbrisiv trag.

– Bio sam stub mog Dinama u drugoligaškoj i srpskoligaškoj konkurenciji i pomagao timu koliko sam mogao i umeo i mislim da sam se mojim Vranjancima odužio na najbolji mogući način – kaže Dejan. Dejan Osmanović postigao je ukupno 96 golova za Hajduk na zvaničnim utakmicama. Neretko je i sam umeo da savlada rivala. Nikada neće biti zaboravljena njegova simultanka protiv Smedereva kada je postigao četiri pogotka i asistirao kod petog.

Danas sve polako postaje deo fudbalske istorije jednog fudbalskog fenomena kakav je zasigurno Dejan Osmanović, Vranjanac po rođenju, a fudbalski internacionalac za poštovanje.