Kancelarijska gotica na staklu

 „1329, indikta dvanaestog, 9. oktobra, Mila, žena Sklavka iz Užica, dala je aptagi uz milost za Radoslavu Biserku za četiri perpera i osam groša, zadržavajući pravo za taj iznos nad kućom rečene Biserke sve do sledećeg Uskrsa“, navodi se u prevodu teksta iz tog dokumenta, koji je napisan na latinskom jeziku, kancelarijskom goticom, kojom se u to vreme služila dubrovačka administracija. Tako je jedna priznanica za dug, koja potiče od 9. oktobra 1329. godine i čiji se original čuva u Državnom arhivu Dubrovnika, postala prvi pisani dokaz o imenu grada. Pre tri godine predstavnici dubrovačkog Arhiva ustupili su kopiju tog spisa Istorijskom arhivu Užica.

 U užičkom Arhivu objašnjavaju da to nije samo puka priznanica za dug, nego je važan dokument o trajnosti naziva grada, koji se nije menjao od 14. veka. Osim toga, ona je i dokaz o tome da je funkcionisao i određeni pravni sistem između Dubrovnika i Užica, odnosno da je bilo moguće, na osnovu dokumentacije, naplatiti dugove od nekoga ko je živeo u Užicu.

Iako se uz pominjanje Užica u dubrovačkom spisu pominje Mila, njenom mužu Sklavku, kako je to napisao akademik Ljubomir Simović u svojoj knjizi „Užice sa vranama“, pripala je nezaslužena slava. „Pomenuti Sklavko, koji u ovom postupku i dokumentu samo služi za identifikaciju svoje žene, stekao je tako, pukim slučajem i bez ikakve svoje zasluge, neočekivanu i sve do danas neosporenu slavu prvog Užičanina za koga se zvanično zna, lično i poimenice“, napisao je Simović.

Uspostavljena saradnja između dveju ustanova biće potvrđena i na sam Dan grada, 9. oktobra, kada će u 18 časova, pre otvaranja izložbe „Užičani u vrhu vlasti Srbije i Jugoslavije 1815-2015“, Frane Čizmić, direktor Državnog arhiva Dubrovnika, simbolično otkriti postavljenu repliku na zgradi užičkog Arhiva.