General Skaparoti umesto generala Bridlova

P { margin-bottom: 0.21cm; }Ruski komentatori veruju da general Skaparoti neće doprineti otopljavanju odnosa između Ruske Federacije i NATO. On se i tokom saslušanja pred telima američkog Kongresa trudio da pokaže da će se prema Rusiji, koju je označio kao najveću pretnju, odnositi sa manje otvorenosti od svog prethodnika.

Napuštajući svoju funkciju, Bridlav je posle saslušanja pred telima američkog Kongresa dao intervju Volstrit džornalu – centralna tema je bila Rusija i brojna iznenađenja koja je ta zemlja proteklih godina priredila američkim obaveštajnim službama. List je citirao republikanca Devina Nunesa, šefa Odbora za obaveštajne službe Predstavničkog doma, koji je nedavno naveo da je Rusija iznenadila SAD i NATO nekoliko puta, počev od invazije na Gruziju 2008, preko pripajanja Krima do intervencije u Siriji. Nunes je ocenio da je sirijska intervencija bila potpuno iznenađenje za američke političare: „Ukupno uzevši, to je bio najveći obaveštajni fijasko od 11. septembra“, rekao je Nan.

Bridlav smatra da bi SAD trebalo svoje obaveštajne aktivnosti da fokusiraju na Rusiju i njenu rastuću vojnu moć. On je podsetio da je broj američkih obaveštajnih analitičara, koji su u fokusu imali Rusiju, na vrhuncu Hladnog rata iznosio 13.000 da bi pre tri godine pao na samo 1.000. Propusti koje su obaveštajne službe imale u praćenju aktivnosti Rusije, kakve su bile pripajanje Krima i intervencija u Siriji, objašnjavaju se angažovanošću SAD u Iraku i Avganistanu i fokusiranjem obaveštajnih resursa na pretnju terorizma. Bridlav smatra da bi SAD trebalo da pojačaju svoje tehničke obaveštajne kapacitete, među njima špijunske satelite, i da na oku drže obe opasnosti: terorističke kampove i rusku pretnju.

„Kad sam ja došao pre tri godine (na čelo snaga NATO u Evropi – prim. R. Ć.), nismo se usredsredili na Rusiju jer smo još pokušavali sa paradigmom koja je trebalo tamo da uvede zapadne vrednosti. Rusija je izabrala drugačiju putanju ili je već bila na toj putanji što mi nismo prepoznali“, rekao je Bridlav.

Generalu Brilavu u zaslugu se stavljaju aktuelni planovi na jačanju bezbednosti istočne Evrope – 4.000 vojnika SAD, Nemačke i Velike Britanije u baltičkim državama i Poljskoj, a njegov naslednik Skaparoti, koji je navodno dokazao vojnu žestinu tokom komandovanja na vežbama američkim snagama u Koreji, dodao je tim naporima najavu da bi i Ukrajinu trebalo podržati isporukama oružja.

U prvom kontaktu sa novinarima posle imenovanja na novu dužnost, Skaparoti je rekao: „Što se tiče oružja, smatram da treba da podržimo Ukrajinu u onome što joj je potrebno za očuvanje teritorije i suverenitet. Ja bih posebno to trebalo da razmotrim kao šef oružanih snaga jer ja treba da ocenim kakvo je oružje najprikladnije, šta oni mogu da iskoriste, čime se na današnji dan mogu dopuniti njihove snage“, rekao je Skaparoti, a zabeležili su ruski mediji.

ŠOJGU: Dve nove divizije

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu juče je izjavio da će Rusija na povećanje broja vojnika NATO na njenim granicama odgovoriti jačanjem svojih vojnih snaga. „Do kraja godine dve nove divizije biće formirane u Zapadnom vojnom okrugu, a jedna u Južnom vojnom okrugu“, rekao je Šojble.

Ko vežba više

Ruski list Komersant objavio je svoju uporednu grafiku velikih vojnih vežbi koje su održale Rusije s jedne, a NATO s druge strane od početka 2015. do maja 2016. Prema tim grafikama NATO je održao 14, a Rusija pet vojnih vežbi. Prosečno je u NATO vežbama učestvovalo 34.600 vojnika, a u ruskim 9.300 vojnika. Što se iznenađenja tiče, NATO u tom periodu nije održao nijednu nenajavljenu vežbu, a Rusija je održala dve. Trenutno je u toku NATO vežba u Estoniji – Spring Storm – koja je počela 2. maja a trajaće do 19. maja sa 6.000 učesnika.