Ko je protiv Putina ide kod psihijatra

Kada Putinov režim želi da stane na put opoziciji, on obično koristi egzotične i neverovatne odredbe ruskog krivičnog zakona. Tako na primer, mlade umetnice iz pank benda Pusi rajot, koje su se usudile da pevaju pogrdne pesme o Putinu u pravoslavnoj crkvi, optužene su za „huliganstvo koje je motivisano verskom mržnjom“, te su osuđene na dve godine zatvora.

Slično tome, opozicioni političar i advokat Aleksej Navaljni osuđen je zbog davanja loših pravnih saveta lokalnoj kompaniji koja se bavila drvnom građom, zbog čega je kompanija izgubila novac, što je „krivično delo“ za koje se dobijala kazna od pet godina zatvora. Srećom, vlasti su odustale od kazne nakon masovnih protesta pristalica Navaljnog u Moskvi; ali presuda je i dalje u pravnom sistemu i osujećuje njegov dalji politički aktivizam.

Broj politički motivisanih suđenja porastao je pre deset godina nakon hapšenja Mihaila Hodorkovskog, koji je bio direktor Jukosa, najveće privatne naftne kompanije u Rusiji, pošto je on ignorisao upozorenja da ne pruža podršku Putinovim protivnicima. Od tada je izvršeno više stotina politički motivisanih hapšenja i određivane su prestroge kazne. Najnovije je to što su vlasti proglasile mirne proteste dvadesetak mladih Moskovljana protiv Vlade nasilnim demonstracijama, uprkos tome što prenos uživo preko interneta nije prikazivao nered i nije bilo svedoka koji su prijavljivali haos. Ali nekoliko učesnika protesta je sada u zatvoru ili u psihijatrijskim bolnicama.

Putinova netolerancija prema buntu još više poprima oblik pretnje. Bio je duboko uvređen negativnim reakcijama na ulici i u štampi nakon njegove sporne izborne pobede 2012. kada mu je počeo treći predsednički mandat, te je optužio opoziciju i Zapad da pokušavaju da ga miniraju. Bez obzira na to da li ta reakcija odražava njegove uske vidike ili beskompromisni imidž nekadašnjeg agenta KGB-a, njegova netrpeljivost prema Zapadu, naročito prema SAD, zabrinjavajuća je.

Početkom ove godine Putin je pokazao do koje mere će potonuti da bi kaznio one koje smatra protivnicima. Pošto su SAD usvojile zakon čiji je cilj sankcionisanje ruskih zvaničnika odgovornih za navodna kršenja ljudskih prava, Putinova vlada je zabranila američkim porodicama da usvajaju ruske siročiće, iako hiljade njih svake godine pronađe srećan dom u SAD. Stotine dece, od kojih su mnoga hendikepirana, već su upoznala svoje potencijalne roditelje i bila spremna za novi život kada je uvedena zabrana; rečeno im je da su se njihovi potencijalni roditelji predomislili. Porodice iz drugih zemalja čije vlade imaju negativne stavove prema ruskoj politici takođe su dobile zabranu. U međuvremenu, 75.000 ruske dece propada u groznim dečjim domovima.

Evropski sud za ljudska prava (EHCR) svake godine primi između 10.000 i 14.000 žalbi iz Rusije, što je najveći broj u Evropi. Neka rezultiraju poništenjem nepravičnih kazni i plaćanjem odštete žrtvama (iako Rusi retko plaćaju odštetu Čečenima koji su bili u rukama ruske vojske).

Moskva je do sada generalno poštovala odredbe EHCR. Ali, 23. oktobra ruski Vrhovni sud prvi put je zvanično odbacio odluku EHCR u slučaju koji se ticao Alekseja Pičugina, bivšeg zamenika Hodorkovskog i šefa službe bezbednosti Jukosa, koji je bio osuđen na doživotni zatvor zbog prevare. EHCR je zahtevao da se Pičuginu smanji kazna i da mu ruska vlada plati odštetu zbog „moralne štete“.

Ali ovo nije jedini slučaj u kojem je Rusija okrenula leđa svojim međunarodnim obavezama. Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da Rusija neće postupati u skladu sa odlukom Međunarodnog tribunala u vezi sa zakonom o morima u parnici koju su pokrenuli vlasnici broda koji je koristila grupa za zaštitu životne sredine Grinpis.

Parnica je bila rezultat incidenta od septembra kada su aktivisti Grinpisa, kao deo globalne kampanje grupe „Spasimo Arktik“, pokušali da postave protestni plakat na rusku naftnu platformu Prirazlomnaja. Uhapsila ih je ruska pogranična straža i zatvorila u Murmansku, a njihov brod u holandskom vlasništvu Arktik sanrajz takođe je zaplenjen. Protiv njegovog kapetana Amerikanca Pitera Vikoksa i njegove međunarodne posade je povedena istraga i optuženi su za piratstvo, što je krivično delo koje povlači kaznu zatvora i do 15 godina i konfiskaciju imovine.

Objašnjenje ruskog Ministarstva spoljnih poslova za ignorisanje odredbe Tribunala bilo je zlokobno koliko i zbunjujuće. Rusija, saopštilo je Ministarstvo, ne priznaje Tribunal. Ali Tribunal je osnovan prema Konvenciji UN o zakonu o morima, koju je potpisalo 166 zemalja, uključujući Rusiju. Zapravo, Rusija se žalila Tribunalu i dobila na parnicama u sporovima koji uključuju njene brodove.

Sve veća tendencija Putinove vlade da se isključuje iz međunarodne vladavine prava je opasna za svet, ali postoji velika verovatnoća da će se pokazati još opasnijom za Rusiju.

Autor je napisao „Savetnik predsednika“ i ima blog „Beleške mizantropa“