Francuska ljuta na SAD, špijuniranje se nastavlja

Francuska „neće tolerisati“ akte koji prete njenoj bezbednosti, izjavio je juče u svojoj prvoj reakciji predsednik Oland.
U saopštenju predsedništva Francuske navodi se da se Sjedinjene Države moraju držati svog obećanja da neće špijunirati francuske rukovodioce. Prethodno je u Parizu Oland održao hitan sastanak sa šefovima francuskih bezbednosnih službi.
Sjedinjene Države „ne ciljaju niti će ciljati komunikacije predsednika Olanda“, izjavio je portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Ned Prajs. On je to naveo u saopštenju u utorak uveče.
Drugi dokumenti koje je objavio Vikiliks pokazuju da su Amerikanci „pratili“ francuske odnose sa Nemačkom i stavove Pariza o američkoj špijunaži.
„Mi ne sprovodimo bilo kakvo obaveštajno nadgledanje u inostranstvu osim ako postoji naročita i dokazana potreba nacionalne bezbednosti. To se odnosi i na obične građane i na lidere. Tesno sarađujemo sa Francuskom u svim pitanjima od međunarodnog značaja, a Francuzi su neophodni partneri (Amerike)“, naveo je Prajs.
eđutim, u Francuskoj postoji gotovo jednoglasna osuda prisluškivanja francuskih političara od 2006. do 2012, što je prema dokumentima koje je objavio Vikiliks, činila NSA, prenosi Liberasion. Nikola Sarkozi je izjavio da je reč o „uopšte neprihvatljivim metodama, posebno među saveznicima“.
Dokumente koje je objavio i Liberasion malo kazuju o tehnikama koje su korišćene za presretanje komunikacija francuskih predsednika i njihovih sagovornika, piše taj list na svom portalu. „Međutim, zna se da je pre deset godina jedna specijalna jedinica postavila špijunsku stanicu na krovu ambasade Sjedinjenih Država“, navodi se u tekstu Liberasiona.
NSA je ranije, kako je izveštavano, špijunirala nemačku kancelarku Angelu Merkel, kao i lidere Brazila i Meksika.
U Nemačkoj je istraga nedavno obustavljena. Kancelarija nemačkog saveznog tužioca Haralda Rangea saopštila je da istraga ne može biti sprovedena jer NSA Nemačkoj nije dostavila dovoljno dokaza o prisluškivanju. Anketni odbor Bundestaga takođe istražuje slučaj ali, prema pisanju Špigela, nije daleko odmakao pošto takođe „nema puno pomoći“ od američkih zvaničnika.
„Nijedna od procurelih informacija ne trese gore“, tako navode o prisluškivanju Francuza ocenjuje komentator Bi-Bi-Sija, navodeći da jedna otkriva kako se Žak Širak zalagao za izbor francuskog kandidata za generalnog podsekretara Ujedinjenih nacija, a druga kako je Sarkozi pokušavao da pomogne Perno Rikaru, francuskom proizvođaču alkoholnih pića, u sporu oko ruma sa Amerikom. U komentaru se navodi da ništa neće ublažiti bes francuske vlade. „Naravno, oni znaju da se špijuniranje nastavlja – čak i među prijateljima. Ali kardinalno pravilo je ne biti otkriven. Kada budete otkriveni, morate očekivati diplomatski gnev u punoj snazi“, zaključuje britanski javni servis.
A prema sažetku jedne presretnute komunikacije, francuski izaslanik u Vašingtonu i Sarkozijev diplomatski savetnik, u vreme kada je ovaj bio predsednik, razgovarali su o nameri Sarkozija da izrazi svoju „frustraciju“ zbog nespremnosti SAD da potpišu „bilateralni sporazum o obaveštajnoj saradnji“.
„Glavni kamen spoticanja je želja Sjedinjenih Država da nastavi da špijunira Francusku“, navodi se u dokumentu.

Ambasadorka na konsultacijama

Pariz – Američka ambasadorka u Parizu Džejn Hartli pozvana je juče u Ministarstvo spoljnih poslova Francuske, pošto su objavljena dokumenta Vikiliksa da je američka Nacionalna bezbednosna agencija prisluškivala francuskog predsednika Fransoa Olanda i njegove prethodnike na funkciji šefa države Nikolu Sarkozija i Žaka Širaka. Poziv je upućen Džejn Hartli pošto je Franosa Oland ocenio da saznanja Vikiliksa predstavljaju neprihvatljivo kršenje bezbednosti.