Eh, da je džumhurbaškan Erdogan imao Informer i pripadajućeg mu glodura – koji bi stvar u korenu sasekao – ne bi satima grizao nokte u avionu i čekao da stambolska sirotinja raja razoruža, išamara i poapsi pobunjenu vojsku.
No, dobro, Erdogan se nekako snašao i bez DJ Vučićevića.
Ali sam puč je počeo, odvijao se i završio kao da ga je planirao i njime komandovao DJV, što će reći – bučno, traljavo i neorganizovano, a kada se stvar (vrlo brzo) završila – uz poprilično žrtava u ljudstvu i materijalu na obe strane – pokazalo se da državni udar nije bio ideja cele turske vojske, nego grupice viših oficira, kojima Erdogan – zbog navodne povezanosti sa sultanovim karadušmaninom, Fetulahom Gulenom – već odavno plete svilen gajtan. Bio je to – što rekli anglosaksonci – nice try – iliti ako upali-upali, što bi rekli mi – koji se, kako stvari stoje, neće ponoviti skorih dana.
Smatranja na temu kako će se neuspeli puč odraziti na geopolitiku i kakvu korist iz toga može izvući Srbija, prepustiću dežurnim državnim i opozicionim analitičarima, koji uveliko šilje plajvaze, ja ću se ograničiti na uticaj puča na drekavce, telad sa tri glave i proplakale ikone, kojim je, po svemu sudeći, odzvonilo za sva vremena.
Doskora su pomenuta divna stvorenja služila za izazivanje slatke jeze u letnjim mesecima, ali od pre izvesnog vremena leta su postala pozornica stvarne jeze i stvarnih užasa koji sve belodanije pokazuju da nije odzvonilo samo drekavcima, nego i državama, onakvim kakve pamtimo iz „kratkog“ XX veka. Pokazuje se – i tek će se pokazivati – da su zastrašujući državni aparati sile nemoćni pred (samo)ubilačkim akcijama desperadosa, poput onog iz Nice, a da su – primer turskog puča – značajne vojne formacije, podržane tenkovskim jedinicama i avijacijom, nemoćne pred – što bi rekli naši „patrioti“ – voljom golorukog naroda.
Na šta će – možda se pitate – sve to izaći i kako će se sve to odraziti na nas (jebo ti nas). Uprkos mojoj nedavno ustanovljenoj vidovitosti, ne znam šta da vam kažem, nije da nisam pokušao da zavirim u budućnost, ali ništa nisam video – mračno tamo ko u rogu – pa sam prinuđen da vas posavetujem da – ako vas baš interesuje budućnost – u arhvi potražite dva filma – Pobesneli Maks i Blade Runner – da ih potom pažljivo pogledate, pa će vam se možda nešto samo kasti.
Nas, pak, što se tiče, razloga za preteranu brigu nema jer kod nas država u smislu o kome smo govorili, nikada nije ni postojala, pa ćemo, sledstveno, i u budućnosti biti na domaćem terenu. Odakle možemo sa optimizmom nastaviti da gledamo u prošlost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
