Zaštita funkcionera

Daleko značajnija uloga ovog stuba pravde je da zaštiti pojedince na vlasti od svake odgovornosti. Ovakvu odredbu o tužilaštvu valjalo bi ugraditi u udžbenike, a zašto ne i u zakonska rešenja. Tako bi tužioci mogli zakonito da se ponašaju nezakonito. Uostalom, to je srpska moderna tekovina.

Sramotno je ćutanje tužilaštva u kriminalnom slučaju Savamala, ali, to je već poznato. Najnoviji slučaj selektivnog postupanja čuli smo prekjuče u sudnici Specijalnog suda gde se sudi Miroslavu Bogićeviću i pojedincima iz likvidirane Privredne banke Beograd.

Jedan od optuženih, Miodrag Salai, bivši predsednik Izvršnog odbora PBB, prozvao je Tužilaštvo za organizovani kriminal da štiti državne činovnike umešane u čitav slučaj. On je to obrazložio navodeći imena i primere. Po njemu Tužilaštvo nije prihvatilo predlog da se kao svedoci saslušaju Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banka Srbije, zatim Siniša Mali, sadašnji gradonačelnik Beograda a ranije savetnik za ekonomiju ondašnjeg potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića i Ivica Kojić, današnji šef kabineta premijera Vučića, a u spornom periodu državni sekretar Ministarstva finansija.

Može biti da Salai ne govori istinu, on kao optuženi ima pravo da se brani kako misli da mu je najbolje. Ali, šta ćemo ako je tačno to što on tvrdi, da Tužilaštvo štiti državne funkcionere. Ako je verovati Salaiu, štiti ih čak i od uloge svedoka. Dakle, nije dobro da se funkcioneri pojavljuju ni u toj ulozi, a kamoli u drugoj.

Kako ćemo onda doći do pravične presude, hoće li i pravda, i koliko, biti selektivna. Jesu li optuženi unapred dovedeni u bezizlaznu situaciju. Da li je ostalo samo da im se izrekne visina kazne?

Danas je više puta pisao o ulozi državnih funkcionera Siniše Malog i Ivice Kojića koji su učestvovali, da ne kažemo naredbodavno, u donošenju odluka o sudbini Farmakoma, o ponašanju banaka prema Bogićeviću i njegovim firmama. O tome postoje i zapisnici sa sastanaka (ima ih i naša redakcija) i sačuvani mejlovi.

Pisali smo i da je Jorgovanka Tabaković registrovala Bogićeviću kredit iz Holandija iako to nije bilo po zakonu. Taj kredit mu je kasnije služio da se dodatno zadužuju kod banaka u Srbije.

Nije na novinarima da pišu prijave i optužnice, ali utisak je da su neka mesta na klupi optuženih „po projektu“ ostala prazna. Vidi se to i po spisku pojedinaca koji su se obogatili na „Farmakomu“.